Izvor: Blic, 30.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muškatla i šekspir
Imam jednu muškatlu u kući. Vrlo smo privrženi jedno drugom. Čitam joj priče, zalivam je, presađujem, pevam joj i pričam sa njom. Znam da je veliki ljubitelj Šekspira, ne znam tačno kako to znam, ali znam. Rešio sam, potaknut nedavnim događajima, da je vodim u pozorište, da konačno vidi svog prvog Šekspira. Još se lomim da li da idemo u JDP i gledamo „Kako vam drago“ ili u Narodno, na „Vesele žene vindzorske“. Ovo drugo je, ipak, čista komedija, možda da počnemo sa nečim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lakšim. Moja muškatla je i veliki ljubitelj opere, moram dodati.
Mislim, generalno govoreći, da su prava muškatli u ovoj zemlji izrazito ugrožena. Mnoge od njih čame zaboravljene na prašnjavim balkonima, izložene smogu i izduvnim gasovima. Mnoge, pak, čuče u zatvorenim prostorima, u stanovima u kojima se puši i sluša preglasna muzika, često prinuđene da gledaju prizore nasilja u porodici. Možda je došlo vreme da muškatle Beograda dobiju pravu priliku da iskažu svoju duhovnost.
Razgovarao sam o tome sa mojom kućnom ljubimicom. Imam osećaj da se slaže sa mnom. Znam da je vrlo uzbuđena zbog odlaska u pozorište. Ovih dana, vidim, procvetala je na nekoliko mesta, živom crvenom bojom, mnogo intenzivnijom od cvetova pre poziva za teatar. Kada sam razgovarao sa drugima o tome, neki su mislili da će njen odlazak u pozorište biti poniženje za glumce. Ja ne mislim tako! Svakom glumcu treba da služi na čast što jedna muškatla želi da ga posmatra. Kad mogu kuce, zašto ne i muškatla! Neki su mi rekli da će kuce gledati plesni teatar, da je poznata kučeća ljubav prema toj umetničkoj formi, ali da muškatle do sada nisu iskazivale posebna osećanja prema dramskom teatru, osobito ne Šekspiru. Pa, vreme je da im se to omogući! Ko zna šta je u duši jedne muškatle, kakve estetske potrebe. Svojevremeno, uostalom, na Bitefu je bila jedna predstava za tromesečne bebe, rekao sam. Ne možeš mešati bebe i muškatle, zaboga, rekli su mi. I muškatla je živo biće, vapio sam ja. Da, ali ta je predstava bila posledica dvogodišnjeg istraživanja percepcije kod beba. A muškatle nisu istražene. Ne slažem se s tim! Muškatle moraju imati svoja prava. One ne kake po parkovima i ulicama, njihovi vlasnici nisu nemarni prema njihovim telesnim izlučevinama koje se da obilato videti u gradu, osobito u nedeljno prepodne. Zašto jedna muškatla ne bi uživala u besmrtnim rečima velikog Barda, a jednom psu je omogućeno da se divi radu velikog koreografa?
Pravda za muškatle!
