Izvor: Politika, 23.Nov.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muškarčine ili uplašeni dečaci
Nasilje je osnov društvenog zla. To što si nasilan nije deo tvoje muževnosti, već vrlo pogrešnog načina na koji te društvo privodi u granice roda, kaže dramska autorka Milena Bogavac
Predstava „Muškarčine” bavi se pitanjem: šta je to muškost i kako se ona doživljava, odnosno formira u našoj kulturi. Polazište u radu bile su nam stereotipne slike balkanskih mačo-tipova koji su po nepisanom pravilu grubi i nespretni u pokazivanju osećanja. Društvo od njih očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se ponašaju po predviđenom šablonu, a naša predstava ima nameru da pokuša da promeni tu sliku i pokaže kako se iza imidža muškarčine, često kriju uplašeni dečaci, rastrzani između svoje prirode i rodne uloge koja im je nametnuta.... kaže dramska autorka Milena Minja Bogavac koja je u saradnji sa Vojislavom Arsićem uradila intrigantnu, neobičnu predstavu „Muškarčine” čija premijera je u petak, 30. novembra na sceni Bitef teatra.
Tandem Bogavac–Arsić potpisuje koncept, režiju i dramaturgiju. Koautori i izvođači su: Aleks Surtov, Đorđe Živadinović Grgur, Jovan Zdravković, Marko Panajotović, Nemanja Puvača, Nikola Pavlović, Uroš Novović i Vladimir Tasić. Koreografiju i scenski pokret je uradila Ljiljana Tasić, a muziku Vladimir Pejković. Nesvakidašnje scensko ostvarenje „Muškarčine”, zapravo, izraslo je iz regionalnog projekta „Budi muško” čija su osnova radionice namenjene mladićima koji kroz njih uče o rodnoj ravnopravnosti, nenasilju i zdravim stilovima života.
– Predstava je nastala iz potrebe da sistematizujemo i kroz pozorišni čin predstavimo znanja koja smo kroz projekat stekli. Ja lično, (saradnici na predstavi zovu me: muškarača!) postala sam članica kluba „Budi muško” pre godinu i po dana, od kada na projektu sarađujem kao deo kreativnog tima i trener u oblasti upotrebe drame u edukaciji. Vojislav Arsić i ja smo vodili nekoliko ovakvih radionica, pa smo odlučili da zajedničko trenersko iskustvo zaokružimo celovečernjom predstavom. Ipak, postoji i drugi, značajniji aspekt čitave priče. Problemi s kojima se mladi muškarci na našim prostorima suočavaju su ozbiljni i važni. Oni su gotovo uvek povezani sa nasiljem, o kome se mnogo priča, ali se malo toga čini da se ono spreči – priča lucidna Milena Bogavac i dodaje:
–Ignorantskim ili senzacionalističkim pristupom, država i mediji društvu šalju poruku o tome da je nasilje sastavni, pa samim tim i normalan deo naših života. Ko je to odlučio? I ko štiti huligane, homofobe, agresivce i „muškarčine” koje terorišu ostatak društva? Terorizam u ovom slučaju nije preteška reč, jer stvarnost koju živimo odgovara njenoj definiciji. Nekoliko puta godišnje u prilici smo da svedočimo o tome kako izvesne društvene grupe nasilničkim ponašanjem isteruju svoje ideje, čak i onda kada se one krše sa Ustavom. Njihovi „uspesi” direktna su poruka mladima: nasilje se isplati. Ovom predstavom želimo da prenesemo drugu poruku. Nasilje je osnov društvenog zla. To što si nasilan nije deo tvoje muževnosti, već vrlo pogrešnog načina na koji te društvo privodi u granice roda.
Proces nastanka predstave „Muškarčine” bio je neobičan i nesvakidašnji. Autorski tim najpre je organizovao audiciju za mlade glumce, ali im je, kažu, bilo manje važno njihovo glumačko umeće.
– Želeli smo da upoznamo mladiće, koji će kroz autentične priče i iskustva biti voljni da zajedno sa nama naprave „pozorišni dokumentarac” o muškosti. Pošto smo sastavili ekipu, zajedno smo se „izolovali” na treningu u Vojvođanskom omladinskom centru. Tamo smo proveli sedam dana tokom kojih smo neprekidno radili. Koristili smo se tehnikama drame u edukaciji i metodološkim igrama, kroz koje smo kreirali materijal za predstavu. Usledila je faza u kojoj smo zajedno išli na predstave koje tematski i estetski odgovaraju našim interesovanjima. O njima smo razgovarali, pisali smo i razmenjivali prikaze – priča naša sagovornica.
Vojislav Arsić i Milena Bogavac ujedno su, kako saznajemo, iščitavali teoriju muškog pokreta i zanimljive eseje i predstavljali ih glumcima, koji su ih komentarisali. Uskoro su glumci i sami počeli da traže članke zanimljive za diskusiju.
– Glumci su prošli kroz radionice na kojima je baziran projekat „Budi muško”, a sa koreografkinjom Ljiljanom Tasić imali smo radionicu savremenog plesa. Proces smo dokumentovali i uskoro ćemo prikazati i film, u režiji Ivana Stojiljkovića koji nas je pratio, snimao i bio neodvojivi deo tima. „Muškarčine” su predstava procesa. To ne znači da važnost procesa prevazilazi kvalitet predstave, već da se to što igramo referiše na put koji smo prešli. Ukoliko publika nauči mali deo svega što smo tokom rada na predstavi istražili, biću sigurna da smo uradili važnu stvar. Ako se to i ne dogodi, Vojislav i ja ostajemo beskrajno ponosni na naše mlade saradnike koji svojim razmišljanjima ruše stereotipne slike o muškom rodu– tvrdi Milena Bogavac.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 24.11.2012.
