Izvor: Politika, 09.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke samohranih roditelja
Oko 90 odsto roditelja ne želi i na svaki način pokušava da izbegne plaćanje alimentacije
Četiri nesavesne majke „strpala” sam u zatvor, jer nisu plaćale alimentaciju za decu. Udruženje samohranih roditelja bori se za svakog člana, ali pre svega za pravdu. Nisu važni pol i društvene predrasude, već sreća i bolji život svakog deteta – samouvereno i odlučno govori Vera Totić, žena koja je od osnivanja 2000. godine predsednica Udruženja samohranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << roditelja.
Otkad je osnovana, ova socijalno-humanitarna organizacija „presipa iz šupljeg u prazno” da bi makar i delimično pomogla svakom od 750 članova. Prema rečima Totićeve pomoć je neophodna, jer je 70 odsto ljudi iz udruženja „teška socijala”.
Koji su najčešći problemi samohranih roditelja?
– Njihove najveće nevolje, na osnovu iskustva koje imamo u udruženju, jesu nerešeno stambeno pitanje, nezaposlenost i neprimanje alimentacije. Skoro tri četvrtine naših članova nema ni za hleb, a kamoli za članarinu od 200 dinara mesečno. Novca za nenamenske troškove u udruženju nemamo. Nekako se „krpimo” i plaćamo račune za telefon, struju...
Kako, onda, pomažete članovima?
– Najviše volje i snage ulažemo u borbu za dobijanje alimentacije. To je zapravo besplatna pravna pomoć, pisanje tužbi i zastupanje na sudu da bi roditelji alimentaciju zaista dobijali. Krajnji cilj je bolji život deteta i, možda baš zbog toga, do sada smo uvek uspevali da izdejstvujemo alimentaciju. Takođe, za decu članova organizujemo izlete i letovanja od novca koji za to dobijamo od nadležnih.
Koliko roditelja plaća alimentaciju bez prisile suda i kolike su to zapravo svote?
– Oko 90 odsto roditelja ne želi i na svaki način pokušava da izbegne da plaća alimentaciju. Ona može da iznosi od 15 do 50 odsto ukupnih primanja roditelja kod kojeg nije dete, umanjenih za PIO doprinose i porez. Dok mališan, odnosno mališani ne pođu u školu, najčešće se daje 15 odsto primanja, kasnije se taj iznos povećava. Alimentacija, po zakonu, ne može biti manja od polovine sume koju dobijaju hraniteljske porodice.
Centri za socijalni rad imaju važnu ulogu prilikom razvoda i dodeljivanja starateljstva, kakva je vaša međusobna saradnja?
– Zavisi, kako sa kojim centrom. Na primer, centar za socijalni rad ne interesuje da li se alimentacija zaista isplaćuje ili ne. Ponekad se ponašaju i po inerciji, robuju predrasudama prilikom odluke o dodeljivanju starateljstva. Recimo, centar iz Vrbasa dodelio je starateljstvo majci protiv koje je pre donošenja takve odluke donesena presuda za nasilje u porodici nad svekrvom. Takođe, u tom trenutku u toku su bila dva krivična postupka protiv nje, ponovo za nasilje u porodici. Zbog te odluke centra za socijalni rad dva deteta su došla u situaciju da, od majke koja ih je tukla, pobegnu kod oca koji se Udruženju samohranih roditelja obratio za pomoć.
B. Pavićević
[objavljeno: 10.02.2008.]
