Izvor: Blic, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke s prasetom
ROĐACI sa sela doneli prase. Mislim, oni ga tako zovu, a ja bih rekao da je to jedno solidno nazime koje i zaklano teži bar 35 kila. Al' šta ćeš, poklonu se u zube ne gleda.
Srećom, zaostao iz vremena nestašica, zvrji nam prazan zamrzivač sandučar koga smo baš ovog leta nameravali pokloniti tim istim rođacima. Tako prase udomismo, što govorio Žika Obretković, u celini i celosti.
Od tada već nedeljama moju porodicu trese ista dilema - šta ćemo s prasetom? Da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ga na nekoj ledini nataknemo na ražanj i pozovemo rodbinu i prijatelje da ga oglođu, mogli bismo, ali u žalosti smo i nije nam do svečarenja. Da ga zajedno sa zamrzivačem vratimo rođacima, nema smisla, uvredili bi se. Da ga čuvamo - glupo je. Da je bar istranžirano pa da ga razdelimo komšiluku! Ovako, nema druge, moramo ga peći.
PEKARI mi traže od 25 do 30 evra za pečenje, ali nisu raspoloženi da obave i sečenje na komade pogodne za služenje gostiju. Dakle, moram angažovati i mesara, samo još da smislim kako ću pečeno prase uneti u kola, potom u lift, pa u stan.
A pre toga, savetuju me prijatelji, najmanje 24 sata pre nošenja u pekaru prasencetu moram pripremiti toplu kupku i staviti ga u kadu da se dobro razmrzne. A kad se već otkravi, kažu, najbolje bi bilo da mu odsečem glavu i dodatno ga rasporim kako bi se lepše ispeklo.
Preneraženom ponuđenom strategijom do ruku mi dopade intervju u kome novi ministar ponavlja stare floskule o bogatom seljaku. A šta ako Sloba Milosavljević i farme bude brojao kao što je brojao trgovinske lance? Nećeš majci, pomislih i krenuh da pravim spisak: kom prednji, kom zadnji čerek, kom rebarca, krmenadla...
