Izvor: Blic, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke s Nobelom
Deseti decembar nije bio samo slavni D-dan za Kosovo, već je, po višegodišnjoj tradiciji, dan kada se uručuju Nobelove nagrade. Datum je već dugo utvrđen, kao i manje-više čitava ceremonija.
Mada utvrđivanje rituala uvek predstavlja pokušaj da se nadvladaju slučaj i haos, opet se život ne može uvek uklopiti u ceremonijalna predviđanja. Ove godine dvojica laureata nisu prisustvovali dodeli - ekonimista Leonid Hervic i spisateljica Doris Lesing.
Razlozi nedolaska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu dramatični, ili tačnije dramatični su koliko je dramatičan ljudski život. Sa svojih 90 godina Hervic je najstariji dobitnik u istoriji Nobelove nagrade, a Doris Lesing, koja je napunila 88, takođe zauzima mesto u samom vrhu liste.
No, istorija ceremonije Nobelove nagrade pamti i makar dva dramatična odsustva i oba su vezana za ruske, tada sovjetske pisce: Borisa Pasternaka 1958. i Aleksandra Solženjicina 1970. godine. Ono što je u oba slučaja zanimljivo i zajedničko jeste da se pisci nisu pojavili u Stokholmu ne zato što im nije dozvoljeno da dođu, već zato što su se obojica plašila da im neće biti dozvoljeno da se vrate. S razlogom. Solženjicin će kasnije biti proteran iz Sovjetskog Saveza, jednostavno spakovan u avion i poslat na Zapad.
Ako Solženjicin lično nije došao na dodelu, uspeo je da pošalje svoj govor na način dostojan nekog špijunskog zapleta - snimljen na film i dat stranom novinaru u nekom mračnom moskovskom ulazu. U sukobu s komunističkim režimom bio je odranije, i čitava gužva oko Nobelove nagrade za njega je predstavljala samo jednu od bitaka u ratu koji je već duže vodio.
Pasternakova priča je komplikovanija. Svojevremeno slavljen kao naslednik Majakovskog, Pasternak se kasnije razočarao u komunizam. No, teško da bismo ga mogli smatrati "disidentom", naročito ne u smislu u kojem je to bio Solženjicin.
Deo svoga razočaranja Pasternak je iskazao u romanu "Dokor Živago" koji je godine 1957. objavljen u Italiji. Neobično je da je izdavač romana bio Đanđakomo Feltrineli, čovek tada izuzetno blizak Komunističkoj partiji Italije. Kasnije se i on razočarao u komunizam, da bi prišao radikalnoj levici i na kraju sam sebe razneo eksplozivom pokušavajući da digne u vazduh jedan dalekovod.
Zato i postoji priča da je rukopis romana Feltrineliju dostavio sam KGB, pod uslovom da prihod pripadne Komunističkoj partiji, koja je tada bila u velikim finansijskim teškoćama.
To nije bio razlog da se protiv Pasternaka ne pokrene velika kampanja koja ga je naterala da se odrekne nagrade, što Švedska akademija nije prihvatila. Ipak nije ni uhapšen ni prognan.
Ali je tako nastala slavna karikatura na kojoj se Pasternak vidi u logoru kako pita jednog zatvorenika: "Ja sam dobio Nobelovu nagradu. A šta si ti zgrešio?"
