Izvor: N1 televizija, 19.Jun.2016, 19:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Muke migranata do Beograda i od Beograda

U ponedeljak se obeležava međunarodni dan izbeglica. Prema informacijama iz Refugee Aid centra, u Srbiju u proseku dnevno stigne oko tri stotine izbeglica. Zvanično "balkanska ruta" zatvorena je pre tri meseca, ali migracije time nisu zaustavljene.

Srbija im je samo usputna stanica, ali u parku kod železničke stanice u Beogradu, konačno mogu da predahnu. I odahnu. Put do Beograda je, kažu, bio dug i težak. Pokazali su nam ožiljke, opekotine od, kako kažu, vatre ali i elektrošokova. >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Najgore je, prema njihovim rečima, bilo u Iranu i u Bugarskoj, odakle stižu uz pomoć krijumčara.

"Tri puta su nas vraćali iz Bugarske u Tursku. Bugarska policija nas je uhvatila, bila je grupa od nas 20, bilo je žena i dece. Tukli su nas, jednu ženu su udarili u potiljak, tukli su i decu, elektrošokovima su nas terali da dajemo otiske. Pre toga smo tri noći hodali kroz šumu po mrklom mraku bez svetla. Jednom sam upalio svetlo i jedan od krijumčara me je udario tako jako da me i mesec dana kasnije boli", priča Munir Zamer, građevinski inženjer iz Avganistana.

Surovost policije i krijumčara nisu jedine prepreke na izbegličkom putu, kažu u Refugee Aid organizaciji.

"S obzirom na to da je "balkanska ruta" zatvorena, oni su prepušteni sebi, i time su nažalost još više podložni da budu žrtve ne samo te krijumčarske mreže, nego i human trafficking-a, dešava se da budu prebijeni, da im bude oduzeta celokupna imovina, sav novac koji nose, da po nekoliko puta budu vraćani nazad kada ih policija uhvati, tako da je dosta teško za njih da uopšte i dođu do Beograda", kaže Tajana Zadravec.

A i od Beograda će uz pomoć krijumčara, kažu, jer drugačije i ne mogu u Evropu. U Mađarsku, na primer, primaju po desetak ljudi dnevno, dok ih ispred granice čeka po nekoliko stotina.

"Evropi smo snažno poručili da mora hitno da se uspostavi sistem azila koji bi funkcionisao, jer ono što se desilo posle zatvaranja granica je to da su ti ljudi prepušteni na miliost i nemilost krijumčarima. Znači hitno je potrebno umesto restriktivnih mera preduzeti produktivne mere, koje će rešiti probleme izbeglica i omogućiti im da nađu bezbednost", priča Hans Šoder, šef predstavništva UNHCR u Srbiji.

Ljudi u beogradskim parkovima, nemaju vremena da čekaju na odluke političara. Put će nastaviti, onako kako su i dovde došli. Jer, kako kažu, nazad ne mogu, a drugog izbora nemaju.

Detaljnije u prilogu Ksenije Pavkov:

Izvor: N1

Nastavak na N1 televizija...