Izvor: RTS, 24.Feb.2014, 10:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke korisnika "narodnog kazana"
Obrok iz narodne kuhinje za neke je jedini u danu i kao takav treba da zadovolji dnevne potrebe organizma za hranljivim materijama. Međutim, korisnici narodnih kuhinja u glavnom gradu vrlo su nezadovoljni jer, kako kažu, već duže vreme u obrocima se nalaze i stvari kojima tu nije mesto, a vrlo često rok trajanja proizvoda nije naznačen.
Ove godine u narodnim kuhinjama u Srbiji hraniće se 36 hiljada ljudi, 300 više nego prošle godine. Zabrinjava i to što je među korisnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sve više dece. Trenutno ih je 11.600, što je u odnosu na početak godine više za 500. Slično je i u Beogradu. Korisnici narodnih kuhinja u glavnom gradu su vrlo nezadovoljni, jer je i taj jedini obrok koji dobiju u danu, ispod svih standarda kvaliteta.
Oboleli, bez zaposlenja, a mnogi od njih i bez ikakvih prihoda, ovi ljudi prinuđeni su da svakodnevno po obrok dolaze u narodnu kuhinju. Taj obrok, za mnoge jedini u danu, prema nutricionističkim standardima, treba da zadovolji dnevne potrebe organizma za hranljivim materijama.
Ne samo da nije tako, nego, kako kažu, već duže vreme, u obrocima se nalaze i stvari kojima tu nije mesto, a vrlo često i bez obeleženog roka trajanja proizvoda.
"Do kuće prokisne, što se tiče suvih obroka, to je katastrofa... Kad ih mačka neće onda znajte koliko je sati", kaže jedan od njih.
"Hrana je katastrofa, truju ljude. Ja sam lično našao i crve i dlake", priča ogorčeni korisnik beogradske Narodne kuhinje.
U narodnim kuhinjama, na 52 lokacije u gradu, hrani se 14.400 Beograđana. Među njima je sve više dece kojima je zdrav obrok, u fazi rasta i razvoja, neophodan.
Gradski sekretar za socijalnu zaštitu Nenad Matić kaže da se Sekretarijat trudi da u okviru svoj nadležnost i zakonske procedure ovu vrstu usloge poboljša.
"Javnost je upoznata da već duže vreme pokušavamo da završimo postupak javne nabavke, sada je to pri kraju i mi se iskreno nadamo da ćemo u narednom periodu ovu vrstu usluge poboljšati", ističe Matić.
Za razliku od Beograda, o kvalitetu obroka koji se služe u narodnim kuhinjama u Srbiji, brine Crveni krst Srbije. Nekada u obrocima, kažu, ima više, nekada manje mesa, ali pritužbi na kvalitet i higijenu do sada nije bilo.
Radnici koji dele obroke, redovno prolaze stroge sanitarne kontrole.
Sekretarka Crvenog krsta Srbije Vesna Milenović kaže da je prioritet da se higijena i kvalitet hrane održi na nivou koji je predviđen standardom koji su pripremili nutricionisti, kako bi se očuvalo zdravlje korisnika.
Beograd je jedini grad u Srbiji koji sam finansira rad narodnih kuhinja i to ga godišnje košta deset miliona evra.
Zbog čestih pritužbi, kažu, poštrili su kriterijume i krenuli u tendersku nabavku. Međutim, do sada nijedna javna nabavka nije uspela.
