Izvor: Blic, 15.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mržnja
Licemerno je iščuđavanje nad količinom mržnje koja kruži Srbijom danas. Oni koji (se) pitaju, mogu pitati ogledalo, a mogu pokušati sa prebiranjem po sećanju ili po dokumentima vremena, novinskim i televizijskim arhivama, recimo.
Umesto pitanja otkud toliko mržnje u Drugima i na Druge, može se setiti svih onih rečenica ispisanih, izgovorenih, izvikivanih – javnih misli i privatnih osećanja.
Sve one ruke sa barjacima koje treba poseći, sve priče o domaćim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izdajnicima, ustašama i balijama, stranim plaćenicima, svi dnevnikovi dodaci, radikalski talasi, sve te mile i milijane, svi zadrigli aktivisti mržnje, poslenici neljudskosti, komentatori zakrvavljenih očiju i misli, sav taj svet niskosti, podlosti, zluradosti, ispraznog sarkazma i površnog cinizma, sav taj splin nacionalnog ekskluzivizma i večtiog pravdanja sopstvenog nitkovluka nitkovlukom onih drugih – sve se to javlja ponovo, kao bodež u srcu, kao metak koji kruži Srbijom, onaj isti metak koji je ubio penzionera na džogingu, novinara u šetnji, premijera ispred državne zgrade, taj zapaljivi metak od kog gore džamije i ambasade, taj dum-dum metak pravo u srce Srbije.
Mržnja.
Mržnja je srce Srbije.
To piše na transparentima, to piše na licima. Kosovo je druga reč za mržnju, i to je ta najjeftinija reč, reč-čakija, reč-britva.
Licemerje je drugo ime ove zemlje, mržnja je njeno prezime. I nije se stoga čuditi što nema samilosti, milosrđa, solidarnosti, vere, nade, ljubavi, ljudskosti, logike i lepog vaspitanja.
Nisu ono tamo naša deca.
Ono smo mi.
