Izvor: RTS, 15.Jan.2011, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrtva zona ili eko-raj
Posle nuklearne katastrofe u Černobilju, pre 25 godina, naučne procene su bile da će se flora i fauna u neposrednoj blizini drastično smanjiti. "Mrtva zona" pretvorila se danas, izgleda, u eko-raj.
Ruševine grada Pripjata, u blizini Černobilja, gde se odigrala najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva, stoje kao uklete gotovo četvrt veka, piše Si-En-En.
Grad je evakuisan prvih dana, pošto je reaktor broj četiri eksplodirao u nuklearnoj elektrani, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 26. aprila 1986. godine.
Danas su njegove ulice i trgovi zarasli u žbunje, a tu je i drveće, zelenilo koje dominira napuštenim zgradama i celokupnom saobraćajnom infrastrukturom ukletog grada.
Ljudi su pobegli od visoke doze radijacije, ali su biljke izgleda prilagodljivije na toksičnu sredinu.
Istraživanja pokazuju da radijacija nije uticala na seme soje i lana koje je bilo posejano u zoni od svega pet kilometara od reaktora koji je eksplodirao u takozvanoj zoni bez života.
Martin Hajduč iz Instituta za genetiku bilja i biotehnologiju Slovačke akademije nauka kaže da je doza izmerene radijacije u semenu zanemarljiva, iako je u listu i stabljici radijacija veća.
Istraživanja su pokazala da nema neke razlike između proteinske strukture semena tih biljaka i onih koje su rasle na zemlji koja nije kontaminirana.
Oprečna mišljenja naučnika
Naučnici, ipak, za sada, ne preporučuju takve biljke za ishranu, ali ne isključuju mogućnost da će jednog dana one, ipak, biti na našem stolu. "Mrtva zona", izgleda, postaje eko-raj.
U izveštaju UN iz 2005. godine navodi se, iako zvuči neverovatno, da je došlo do rasta biljnog i životinjskog sveta u "mrtvoj zoni" i da je stvorena jedistvena raznolikost flore i faune.
Neki se ne slažu sa tom tvrdnjom. Francuski biolog Anders Moler kaže da njegovo istraživanje pokazuje da u staništima sa većom radijacijom ima manje životinja, da je njihova reproduktivna sposobnost smanjena, a patološke pojave česte.
Moler demantuje izveštaj UN i kaže da njegovo istraživanje pokazuje da je raznolikost insekata, ptica i sisara u černobiljskoj "mrtvoj zoni" u opadanju.
Hajduč smatra da je razlog što je broj životinja u "mrtvoj zoni" veći nego pre katastrofe verovatno taj što nema ko da ih lovi.
Černobilj je zahvaćen sa više od 40 različitih tipova radijacije. Izotopi cezijuma su najviše rasprostranjeni, ali najviše brige zadaje plutonijum, zbog sporog poluraspada. Prisutan je i stroncijum.
Vreme poluraspada cezijuma je oko 30.000 godina, dok je vreme poluraspada plutonijuma 29.000 godina.
Ipak, krajem aprila ove godine, navršiće se 25 godina od nuklearne katastrofe, što će, verovatno, i pored svih kontroverzi, u opasnu zonu Černobilja privući veliki broj turista.
