Izvor: Politika, 23.Jan.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrcvarenje zakona o radu
Cva je prilika da će se novi nacrt čekati duže od novih izbora, jer bi obrnuti redosled mogao da nanese političku štetu izbornim favoritima
Zakon o radu se više od dve godine razvlači u noveliranju koje bi trebalo da ga oslobodi mana i osposobi za suočavanje s iskušenjima kriznog vremena i evropeizacije. Što ovaj zakon, uprkos obećanjima, nije donet, odgovornost snose Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo privrede i reprezentativne asocijacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radnika i poslodavaca.
Ministarstvo rada pripremilo je radnu verziju nacrta, ali je taj tekst urađen bez predstavnika sindikata koji su istupili iz radne grupe nezadovoljni pogoršanjem položaja zaposlenih, naročito u pogledu prava na zaradu, naknadu zarade i druga lična primanja. Do ovoga je došlo pošto je resorni ministar ulogu nosioca posla u oblikovanju nacrta prepustio ministru privrede. U tome i leži odgovornost nadležnog ministarstva i ministra.
Ministarstvo privrede nije nadležno za poslove noveliranja zakona o radu, jer se on primenjuje ne samo kod privrednih subjekata nego i u svim drugim radnim sredinama, negde integralno, a negde ukoliko to posebnim propisom nije određeno. Ovako širok krug konzumenata zakona o radu ne dopušta da Ministarstvo privrede bude stožer poslova na njegovom noveliranju. Zato je to ministarstvo i odgovorno za nevolje zakona.
Njegovu odgovornost prati nekompetentnost ministra privrede za radnopravnu oblast, koju je ispoljio u nekoliko navrata. Jednom kada je rekao da zaposleni za vreme godišnjeg odmora i bolovanja imaju pravo na platu, iako u oba slučaja dobijaju naknadu zarade. Platu zakon o radu zove – zarada, a ona i naknada zarade nisu isto, što bi svako ko učestvuje u pisanju propisa o radu morao da zna. Drugi put kada je rekao kako se plata za vreme bolovanja (opet plata umesto naknade zarade) nacrtom ne smanjuje, navodeći da procenat umanjenja od 60 odsto ostaje nepromenjen, a ne navodeći da se osnovica za obračun znatno snižava, jer nju po važećem zakonu čini prosek ukupne zarade za prethodna tri meseca, a po nacrtu – samo osnovna zarada uvećana za minuli rad kod poslednjeg poslodavca. Treći put kada je rekao da po važećem zakonu poslodavac isplaćuje otpremninu i kad otkazuje ugovor o radu zbog nesposobnosti zaposlenog, što je netačno, jer je njenom isplatom uslovljena primena samo jednog otkaznog razloga – tehnološke, ekonomske ili organizacione promene. Četvrti put kada je rekao da zdravstveno osiguranje treba da imaju i zaposleni za koje poslodavac nije uplaćivao doprinose, ako ga već ostvaruju i lica prijavljena službi za zapošljavanje po prestanku radnog odnosa. Ovo, svakako, ne bi izjavio kad bi znao da: zdravstveno osiguranje nemaju svi kojima je prestao radni odnos, već samo oni koji su ostvarili pravo na novčanu naknadu; da se prava iz socijalnog osiguranja uvek ostvaruju na osnovu prethodno uplaćenih doprinosa; da nezaposlena lica ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja zato što za njih doprinose uplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje; da ta prava traju od tri do dvanaest meseci (izuzetno 24), u zavisnosti od dužine staža osiguranja. Kada se suočio s mnogobrojnim primedbama, ministar je pokušao da „ispegla” svoje reči tvrdnjom da je imao u vidu budžetsko finansiranje zdravstvenog osiguranja. Ali, ni ispravka nije dobro primljena, jer znači prevaljivanje obaveze poslodavca na sve građane. Bezrezervno zalaganje ministra za interese poslodavaca ne može se prihvatiti, pošto državno ustrojstvo Srbije ne počiva samo na slobodi preduzetništva nego i na socijalnoj pravdi.
Reprezentativno udruženje poslodavaca nije u javnosti bilo previše eksponirano, ali i ono snosi odgovornost, jer se iz zavetrine ministarske zaštite nije potrudilo da u socijalnom dijalogu postigne kompromis s reprezentativnim sindikatima.
Iako su u mnogo čemu (ali ne u svemu) bili u pravu, i reprezentativni sindikati snose odgovornost. Najpre su se protivili njegovom noveliranju, potom su se pridružili radnoj grupi za izradu novela, a kada je ona pripremila radnu verziju nacrta, napustili su je nezadovoljni rezovima u zaradama, naknadama zarada i drugim ličnim primanjima zaposlenih. Svoju verziju nacrta nisu ponudili iako su je najavili. Njihovo suprotstavljanje može se objasniti i željom da očuvaju privilegije sindikalnih predstavnika koje se odnose na zaštitu od otkaza, kao i obaveze poslodavaca da im obezbede prostorne i tehničke uslove za sindikalni rad, plaćene časove za obavljanje sindikalnih aktivnosti u toku radnog vremena i plaćeno odsustvo za učešće u kolektivnom pregovaranju i zastupanju zaposlenih pred arbitrom i sudom. Ove privilegije su bez sumnje uticale da broj registrovanih sindikalnih organizacija dostigne broj od 25.000. Zato je neophodno da se beneficije svedu na razumnu meru i priznaju samo reprezentativnim sindikatima.
Mrcvarenje zakona o radu mora biti prekinuto, a do toga može doći samo ako resorno ministarstvo preuzme poslove iz svoje nadležnosti, a Ministarstvo privrede prestane da se bavi poslovima za koje nije nadležno. Ako ministar za oblast rada zbog obaveza koje ima kao potpredsednik Vlade nije u stanju da čini ono što mora, neka svoje mesto ustupi onome ko to može. Nacrt zakona treba da oblikuje isključivo resorno ministarstvo na osnovu rezultata javne rasprave. Naročitu pažnju treba da posveti stavovima sindikata i udruženja poslodavaca sa svojstvom reprezentativnosti. Ali ne treba da čeka njihovo usaglašavanje, jer ga neće dočekati pošto su važeći propisi razmazili obe asocijacije pravom da svoje interese usklađuju konsenzusom, usled čega bilo čije protivljenje ima snagu veta.
Mrcvarenje zakona o radu se, nažalost, nastavlja. Socijalno ekonomski savet Srbije je raspustio postojeću radnu grupu i naložio formiranje nove radne grupe od predstavnika vlade, reprezentativnih sindikata i reprezentativnog udruženja poslodavaca, koji bi trebalo u dogledno vreme da pripreme novi nacrt zakona. Koje je to vreme, ne zna se, a sva je prilika da će se novi nacrt čekati duže od novih izbora, jer bi obrnuti redosled mogao da nanese političku štetu izbornim favoritima.
Ako mrcvarenje zakona ne bude prekinuto, zaposleni i poslodavci će postati žrtve tripartitnog mobinga.
Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union
Zoran Ivošević
objavljeno: 23.01.2014.
.jpg)
