Izvor: Politika, 05.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrak nad Kragujevačkim uporištem kulture
Prva prestonica moderne Srbije, grad sa 200.000 stanovnika, 30.000 đaka i 12.000 studenata, ostaje bez jedine prave knjižare, koju Kragujevčani, ne bez simbolike, i danas zovu „Svetlost”
Kragujevac – Gašenje jedine prave knjižare u Kragujevcu je gotovo izvesno: novi vlasnici TP „Srbija”, u čijem se lokalu nalazi knjižara „Svetlost”, po svemu sudeći nemaju nameru da produže saradnju sa „Stubovima kulture” i obnove ugovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o zakupu. Kako saznajemo, prostor u kome se knjiga prodaje više od pola veka već je premeren i spreman za adaptaciju, a to znači da bi prva prestonica moderne Srbije, grad sa 200.000 stanovnika, 30.000 đaka i 12.000 studenata, uskoro mogla ostati bez jednog od poslednjih uporišta kulture.
Na ovu vest prvi je reagovao šef knjižare Nebojša Grujić, čovek koji već više od jedne decenije povezuje Kragujevčane sa knjigom.
– Ukoliko knjižara bude ugašena, a gotovo je izvesno da će se to desiti, bez preterivanja se može govoriti o svojevrsnom kulturnom genocidu – kaže za „Politiku” Grujić.
Jedini spas Grujić vidi u novom Zakonu o izdavaštvu u kome, kako kaže, stoji da se prostor u kome se nalaze knjižare može kupovati i prodavati, ali se njegova namena ne može menjati.
– Taj zakon bi, kako čujem, trebalo da bude donet po skraćenom postupku. Međutim, ukoliko knjižara bude iseljena brzo, sve će pasti u vodu – veli Grujić.
Nenad Kebara, književnik i knjižar, smatra da je za ovakav razvoj događaja kriva lokalna vlast.
– Umesto da ulaže u razvoj kulture, gradska vlast je permanentno urušava. Hvali se kulturnom tradicijom Kragujevca, a najatraktivniji prostor daje fantomskim agencijama, koje bi svoj posao mogle da obavljaju iz jedne ili dve kancelarije. Istovremeno, legate koji su idealna mesta za knjižare i druge kulturne manifestacije ostavlja da trunu, kako bi na njihovom mestu bile podignute nove građevine – kaže Kebara za naš list.
I Grujić i Kebara smatraju da bi gašenje poslednje prave knjižare u gradu bilo pogubno za đake i studente, a najmlađima bi, kako kažu, bilo onemogućeno da formiraju čitalačku naviku.
Grujić posebno ističe tradiciju kragujevačke knjižare, poznate pod imenom „Svetlost”, naglašavajući da je ona, posle Konove knjižare u Beogradu, najstarija u Srbiji.
Ogorčen ovakvim razvojem događaja, književnik Slobodan Pavićević podseća da je pre nekoliko godina u Kragujevcu ukinuta i „Prosvetina” knjižara.
–Najbolje bi bilo da ih sve pretvorimo u banke, da od njih napravimo kladionice, a možda i kasapnice – cinično primećuje Pavićević.
Prema rečima direktora Spomen muzeja „21. oktobar”, književnika Vladimira Jagličića, kraj knjižare „Svetlost” je samo logična posledica jednog nesolidnog odnosa onih koji je vode poslednjih nekoliko godina.
– Umesto kulturnih, preovladali su trgovački interesi, pa je gašenje „Svetlosti” samo logičan kraj tog procesa. Naravno da sam protiv nestanka knjižare, ali takva mesta traže bolje ljude od ovih koji je sada vode – poručuje Jagličić.
Prema procenama nekih marketinških kuća, Kragujevcu je, s obzirom na tržišne i kulturne potencijale, potrebno bar pet knjižara kao što je „Svetlost”. Parfimerija i butika, koji bi se, kako saznajemo, mogli useliti u prostor gde knjiga živi više od pola veka, ovaj grad ima sasvim dovoljno.
Brane Kartalović
[objavljeno: 06.02.2008]
