Izvor: Večernje novosti, 13.Jun.2013, 00:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mračne tajne državne ostave

PRIPADNICI radne grupe Uprave kriminalističke policije MUP Srbije već mesec dana proveravaju poslovanje Direkcije za robne rezerve - saznaju „Novosti“. Policija je u ovu državnu ustanovu ušla pre izbijanja afere sa preprodajom državnog žita, ali, prema našim informacijama, pod istragom je i ostala strateška roba. - Pod istragom je kompletno poslovanje Direkcije za robne rezerve - potvrđeno je nam u vrhu MUP Srbije. - U toku je pregled dokumentacije za svu robu, a naši službenici su već nekoliko dana ne samo u Direkciji, već i na terenu. Afera sa zloupotrebama u Direkciji tek je otvorena. U javnosti se do sada govorilo i pisalo samo o mahinacijama sa državnim žitom. Policija je, povremeno, hapsila ljude koji su imali veze sa ovim, ali je mahom bilo reči o vlasnicima silosa u kojima se skladištilo državno žito. Poslednji put javnost je obaveštena o policijskoj akciji jula 2011, kada se iza rešetaka našao Dragan Vulin iz Rume, vlasnik preduzeća „Vulin komerc“. Krivična prijava je podneta i protiv rukovodilaca njegovog preduzeća, ali i čelnika „Agro mega investa“ i „Silosa 1. maj“. Vulin, po prethodnom dogovoru sa ostalim osumnjičenim, od juna 2010. do marta 2011. organizovao je da se, uz pomoć „Silosa 1. maj“ i „Agro mega investa“, čijim poslovanjem je on faktički upravljao, proda 4.675.792 kilograma merkantilnog kukuruza i 7.101.303 kilograma pšenice, vlasništvo Direkcije za robne rezerve. Roba je poverena na skladištenje, čuvanje i obnavljanje „Vulin komercu“ bez obavezne saglasnosti Direkcije.DRŽAVA BEZ ZAKONSKE ZAŠTITE U KRIVIČNOM zakoniku SFRJ za „krivično delo podrivanja ekonomske moći zemlje“, u koje je spadala i krađa robnih rezervi, predviđena je kazna od najmanje dest godina zatvora. SR Jugoslavija, a zatim državna zajednica SCG, preuzele su tu zakonsku odredbu. Ipak, u doba najveće hiperinflacije i nestašica 1993. i 1994. mnogo robe iz robnih rezervi pojavilo se na crnom tržištu, a čak je i tadašnji premijer Mirko Marjanović sumnjičen za trgovinu državnim žitom. - Robne rezerve pretrpele su velike udare i tokom NATO agresije, a posebno posle promene vlasti 2000. Ali za sve to vreme krađa robnih rezervi je bar formalno bila krivično delo podrivanja države. U krivičnom zakoniku Srbije danas ovo krivično delo ne postoji, pa izgleda da je državna imovina od strateškog značaja nezaštićena - ogorčen je prof. Miladin Ševarlić. Na taj način, sumnjala je policija, Vulin je za sebe i svoja privredna društva pribavio protivpravnu imovinsku korist od preko 3.200.000 evra. - Istraga o krađi iz „državne ostave“ strateških proizvoda je suštinski pomak, jer je reč o organizovanom kriminalu koji nije mogao da se izvede bez saradnje pojedinaca iz vrha vlasti - komentariše prof. Miladin Ševarlić s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. - Krađa je otkrivena kontrolom silosa sa žitom, ali robne rezerve su mnogo više od toga. U njima su svi strateški proizvodi: kukuruz, brašno, ulje, šećer, konzerve, pasulj, kao i veštačko đubrivo, mazut, nafta, građevinski materijal, gvožđe, olovo, bakar, cement, deterdženti, sapuni... Mahinacijama s poljoprivrednim proizvodima direktno se manipulisalo ponudom i cenom na tržištu, standardom građana. Mogućnost da kreiraju nestašice dala je i ogromnu političku moć ljudima koji su manipulisali robnim rezervama. - Agencija za privatizaciju prodavala je silose kao društvenu imovinu, a onda je Direkcija zakupljivala iste silose od novih vlasnika. Za nekoliko godina cena zakupa prevazišla bi cenu po kojoj su silosi prodati. Zakupci su preprodavali žito, koje su seljaci s punim poverenjem ostavljali na čuvanje, smatrajući da država garantuje za njega - objašnjava prof Ševarlić. - Država je kasnila s otkupom žita i kukuruza po minimalnim cenama, a preprodavci su ubirali ogromne profite. Kad bi se otkrila krađa, država se pravila nevešta. Druga vrsta višestruke prevare izvodila se tako što su firme koje su čuvale robne rezerve prodavane zajedno sa državnom robom, što su revizorske kuće papirološki prikrivale. - Na primer, rezerve strateških metala podvodile su se pod metalni otpad. Novi vlasnik bi za male pare uzeo veliku vrednost, prodao bi je i nestao. Profitirali su samo pojedinci koji su pokrivali takve nezakonite radnje - kaže prof. Ševarlić.

Nastavak na Večernje novosti...