Izvor: S media, 13.Okt.2012, 00:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mračne prognoze: Naučnici upozoravaju da nam preti masovno izumiranje!
U poslednjih 540 milona godina više od pet vrsta je izumrlo. Do izumiranja dolazi kada više od 75 posto vrste umre u periodu manjem od dva miliouna godina.
Možda nam se to čini kao dugačak period, međutim geloški gledano, to je treptaj oka. Naučnici veruju da nam izumiranje preti šesti put. Io9 nam donosi sedam razloga zbog kojih bi naučnicii mogli biti u pravu.
1. Yellowstone bi mogao da proradi
Naučnici predviđaju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da bi zbog tektonskih promena Yellowstone mogao da se probudi. Zadnji put je mega-vulkan proradio pre 250 miliona godina i nije prestao gotovo hiljadu godina. Ispustio je toliko sulfata, ugljenika i drugih gasova koji su promjenili atmosferu. Temperature su se menjale između ekstremno hladnih i toplih, sve dok gotovo 95 posto organizama nije umrlo.
2. Sve je više invazivnih vrsta
Na Zemlji je ljudska vrsta agresivno naselila svaki kontinent, osim Antarktike. Poput glodara, mi smo invaziva vrsta, koja je mnoge vrste isterala iz njihovih prirodnih staništa. Pre 359 miliona godina 75 posto vrsta je umrlo tokom paleozoika.
3. Klimatske promene
Ledeni pokrivač svakim danom se sve više i više smanjuje. Temperature sve više rastu. Prva velika masovna estinkcija dogodila se pre 540 miliona godina nakon kratkog ledenog doba i perioda stakleničkih gasova u atmosferi.
4. Acidifikacija okeana
Porast kiselosti okeana ubija koralne grebene koji su izvor života mnogim morskim životinjama. Acidifikacija okeana je takođe jedan od razloga zbog estinkcije vrsta za vreme jure. Ukoliko se acidifikacija okeana nastavi povećava, to može doprineti novom izumiranju.
5. Razmak između perioda izumiranja se sve više smanjuje
Izumiranje je normalno. Naučnici koji proučavaju izumiranje, otkrili su vremenski uzorak u kojem se odvija izumiranje. Ako je verovati tim proračunima, približavamo se masovnom izumiranju.
6. Sva megafauna je izumrla
Jedan on načina na osnovu kojeg naučnici utvrđuju uzorak izumiranja je proučavanje raznovrsnosti fosila. Na temelju pronalazaka mogu utvrditi koliko je biljnog i životinjskog sveta bilo živo u određenom trenutku u istoriji. Zemlja je bila dom megafauni, koja je u potpunosti izumrla.
7. Pojačano izumiranje vodozemaca
Jedna velika grupa živih bića, vodozemci, pogotovo žabe, izumiru brzinom koja se može meriti ljudskim, a ne geološkim vremenom, a to je strahovito brzo. Mnoge od njih, opet posebno žabe, ubijaju vrlo invanzivne gljivice koje se vrlo brzo šire u njihovim staništima. Radi se o pravoj pandemiji, koju žabe mogu udaljavanjem iz svojih staništa velikom brzinom širiti na druge vrste, koje takođe prvi puta dolaze u dodir s opasnim organizmima i neotporne su. A što je manje životinjskih 'brana' između ljudi i i invanzivnih organizama, to je veća opasnost od masovnog izumiranja.
Iako svi ovi znakovi ukazuju na masovno izumiranje, još uvek imamo dovoljno vremena da učinimo nešto po tom pitanju. Ali, to zahteva mnoga odricanja, poput smanjenja korišćenja fosilnih goriva i emisije stakleničkih gasova, kao i očuvanje životinjskih i biljnih vrsta od sve većeg uticaja čoveka.
(Dnevnik.hr)
Foto: guliver/thinkstock
.jpg)
