Izvor: Radio 021, 03.Okt.2015, 17:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li se švedski model primeniti u Srbiji?
Kada jedna uređena i ekonomski jaka Švedska odluči da radni dan smanji na šest sati, to nije znak da želi da smanji učinak svojih radnika i zaposlenih.
Naprotiv, radnici koji kraće rade su produktivniji i odmorniji. Pitanje je da li se ovakav model može primeniti i na zemlje poput Srbije, gde radna nedelja zvanično traje 40 sati.
Manje grešaka na poslu, ako je radnik fokusiran – to je nemoguće ako se radi osam sati, smatra švedska vlada koja je radno vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << skratila na šest sati.
Urednica magazina Biznis Radojka Nikolić kaže da ne treba zaboraviti da je tu važan još jedan detalj - koliko su ti radnici plaćeni po satu. "Da li kraće radno vreme znači istovremeno i manja plata ili se plata dobija za manji broj sati što znači da se onda povećava cena radnog sata. Očigledno je da su poslodavci to sve dobro izmerili i procenili", kaže Nikolićeva.
U Evropi najduže rade Austrijanci – 44 sata nedeljno. Slede ih Grci sa 43 sata, dok Poljaci i Česi rade oko 42 sata u toku nedelje. Po toj statistici, najkraće su na poslu Danci i Finci koji na poslu provode osam sati, pet dana u nedelji. Ukupno 40. I u Srbiji se radi 40 sati, na papiru.
"Što se tiče Srbije, mi već sada radimo pet sati efektivno. Istraživanja nam pokazuju da radimo efektivno pet sati i da imamo po pola sata za pauzu i da su ta neka ostala dva i po sata nešto što ne možemo nazvati efektivnošću jer osam sati držati pažnju je zaista teško", kaže predsednik Asocijacije menadžera ljudskih resursa Nebojša Rako.
Stručnjaci kažu da ovakve odluke utiču samo na olakšavanje rada, ne i na otvaranje novih radnih mesta. Sociolog Slobodan Cvejić se pita šta će biti sa onima kojima je radno vreme skraćeno za dva sata – da li će imati manju platu. "Mi očekujemo sada zato što ima manje moći će da se posveti deci ili da radi nešto drugo, ali ne, moraće da nađu drugi posao, da rade na crno, u suštini ništa se tu neće promeniti", kaže Cvejić.
Naši radnici su slabo motivisani, saglasni su stručnjaci. Ali nije novac jedino sredstvo da se to promeni. Kakvom god idejom, cilj je motivisati radnike da, i ako duže sede na radnom mestu – više rade. Skraćivanje radnog vremena u Srbiji, smatraju stručnjaci, još nije izvodljivo, jer i bez obzira na to što osam sati provodimo na radnom mestu, jednostavno nismo dovoljno produktivni.
Jedan od načina moglo bi biti i fleksibilno radno vreme, predlažu stručnjaci. Iako se u raspravama o Zakonu o radu slobodnije radno vreme spominjalo, ovo rešenje do danas nije zaživelo.
