Izvor: Southeast European Times, 19.Apr.2010, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Može li preživeti hrvatska poljoprivreda?

Posle protesta u martu, poljoprivredni sektor izvojevao je prvu pobedu protiv predviđenih smanjenja subvencija, ali je budućnost i dalje neizvesna.

19/04/2010

Nataša Radić za Southeast European Times iz Bjelovara -- 19/04/10 Fotografije Roberto Akviloto za Southeast European Times

Još jedno mirno jutro u Velikom Korenovu, tipičnom ruralnom hrvatskom selu na severoistoku zemlje. Ta oblast, koja se nalazi oko Bjelovara, najplodniji je deo Hrvatske koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << hrani čitavu zemlju.

Iza kuća, traktori kreću na oranje u zoru. Lavež pasa najavljuje posetioce, a krave se izležavaju. Predivan je i sunčan prolećni dan sa ponekim oblačkom na nebu. Čini se da je selo mirno i spokojno. Ipak, nije tako. Lokalni poljoprivrednici osećaju teskobu i nezadovoljni su svojom svakodnevicom.

Početkom marta, mnogi od njih učestvovali su u demonstracijama protiv planova vlade da smanji državni budžet za poljoprivredu. Vlada pokušava da se prilagodi standardima EU dok se Hrvatska priprema za pristupanje.

U Hrvatskoj ima više od 36.000 poljoprivrednika, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 1,7 milijardi evra i godišnjim subvencijama od 650 miliona evra. Rashodi su često veći od prihoda. Poljoprivrednici strahuju da će konkurencija i slobodno tržište uništiti mala porodična gazdinstva, kao što je to bio slučaj u drugim zemljama.

"Nikada nisam konkurisao za državne subvencije, sve sam radio sam. Nikada nisam želeo ništa od drugih... Uvek sam sve plaćao u gotovini. Ali više ne mogu. Ne znam koliko još dugo mogu da izdržim," kaže za Southeast European Times poljoprivrednik Tomo Zgela.

"Ono što su obećali narodu treba i da ispune. Samo jednom sam pokušao da dobijem subvencije, ali kada su tražili da popunim sve te formulare, posvađao sam se sa njima i odustao," dodaje on.

"Posle ove godine, prestajem," kaže Tomo Zela.

Zgela koristi tri traktora na svojoj njivi sa pšenicom. Međutim, ne može da živi samo od poljoprivrede. Troškovi su previsoki a novac koji dobija za svoj rod pšenice nije dovoljan ni za gorivo za traktore.

"Posle ove godine prestajem," kaže Zela, želeći da zvuči mirno dok miluje svog psa.

"Prošle godine, cena kukuruza je prvo bila 0,2 evra, a zatim je pala na 0,05 evra. Izgubio sam novac pre nego što sam i počeo da radim. Ne znam šta da očekujem naredne godine", kaže on.

Josip Petin, dugogodišnji poljoprivrednik iz Bjelovara, svedok je pogoršanja tradicionalnog načina života na selu. "Ono što proizvedete ne možete da prodate. Rad za seljake nije problem; problem je da se taj rad naplati. Ne mislim da je to nešto novo. Imali smo i ranije iste probleme u poljoprivredi, u ovoj zemlji i u bivšoj Jugoslaviji", kaže on.

Petin i njegov sin rade zajedno i starac podržava proteste. "Protesti su jedini način da se nešto postigne i država natera da uradi svoje. Ipak, imajući u vidu koliko nas seljaka malo ima, bojim se da nije ostalo ništa."

Podkasti i SETimes: kliko këtu për të dëgjuar!

Njegov sin Karlo Petin pomaže oca u gajenju ječma i pšenice, ali ne vidu svoju budućnost na farmi. Ne zašto što ne bi voleo da krene očevim stopama, već zato što ne može da živi od toga.

Mali poljoprivrednici će biti uništeni. Preživeće samo veliki. Ne možemo da povratimo novac koji smo uložili u setvu i žetvu. Moram da sačuvam posao u preduzeću da bih preživeo i platio troškove", kaže Karlo.

Njihov komšija Ljubomir Šabić ima 300 svinja, vinograd i povrtnjak. On se nada da su protesti poljoprivrednika nešto postigli.

"Moralo je da dođe do protesta", kaže on. "Morali smo da damo vladi do znanja da postojimo i da smo kičma ekonomije. Niko ne može da ignoriše seljake i naša sela zato što nismo baš toliko mali."

Jedan od prvih uzgajivača konja sa severoistoka Hrvatske Miljenko Obranović ima pet konja u preduzeću u kome radi cela njegova porodica.

Jedan od prvih uzgajivača konja sa severoistoka Hrvatske Miljenko Obranović ima pet konja u preduzeću u kome radi cela njegova porodica. Zbog činjenice da taj posao nije previše profitabilan, svi Obranovići su negde zaposleni. Miljenko se smeje na pomen državnih subvencija za uzgajivače konja, jer su minimalne i uplaćuju se u toliko rata da na kraju ispada kao da ne dobijate ništa.

"Nama u malim selima je teško. Liberalni kapitalizam ovde ne funkcioniše, jer smo mala zemlja. Slobodno tržište ne funkcioniše ni u mnogo moćnijim zemljama, a za sela je još teže", kaže Obranović.

Uzgajanje konja za njega nije samo posao, zbog toga što voli konje.

Za vreme protesta, poljoprivrednici su pokušali da blokiraju puteve svojim traktorima i okupili su se ispred ministarstva poljoprivrede u Zagrebu. Dogovor sa vladom postignut je pre nego što je većina od 2.000 seljaka sa traktorima stigla do glavnog grada.

Sporazum sa ministrom poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja Petrom Čobankovićem postignut je 8. marta.

Na konferenciji za medije posle sporazuma, Čobanković je rekao da to nije bila laka odluka, pošto EU odbija da poveća državne subvencije poljoprivredi i činjenice da zbog finansijske krize u Hrvatskoj nije moguće povećati državni budžet.

"Moramo da radimo zajedno i da se poštujemo. Kao odgovorna vlada nismo mogli da obećamo nešto što nismo u stanju da ispunimo", kaže Čobanković. "Sporazum nije obećanje, već stvarnost."

Prema tom sporazumu, poljoprivrednici su dobili 86% olakšica koje su im obećane za prolećnu setvu 2009. i 2010: 60 odsto biće plaćeno u gotovini u jednakim ratama. Prva rata stigla je 31. marta, a druga je dospela 15. aprila.

Preostalih 26 odsto odnosi se na 83 evra po hektaru koji će biti isplaćeni u poluproizvodima. Preostalih 28 mliona evra za žetvu 2008. i 2009. biće u potpunosti isplaćeni do juna 2011.

Nastavak na Southeast European Times...