Izvor: Kurir, 14.Feb.2015, 17:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li nam jaukanje smanjiti bol?
Jauk u trenucima bola je prirodan i nezaustavljiv instinkt. Međutim, utiče li on na neki način da stepen bola koji osećamo?
Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.
Naučnici smatraju da su otkrili razlog zbog kojeg jaučemo - to nam pomaže da izdržimo bol. Trud koji ulažemo da kažemo "jao" ometa informacije o bolu koje putuju ka našem mozgu, navodi se u najnovijem istraživanju.
Biolozi su ranije verovali da smo evoluirali tako da spontano >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << vičemo kako bismo upozorili druge na opasnost. Međutim, novo istraživanje ukazuje da to možda radimo kako bismo same sebe odvratili od osećaja bola. Naučnici tvrde da izražavanje bola prevazilazi sve jezičke barijere.
"Jao" ili "joj" je srpski uzvik, "au" ili "auč" (ow, ouch) engleski, "ajo" (aiyo) kineski, a "aja" (ahia) italijanski. Istraživači s Odeljenja za psihologiju i neurobiologiju Nacionalnog univerziteta u Singapuru kažu da između ovih postoji zvuk koji je isti za sve, a tokom kojeg su usta jednostavno otvorena i jezik leži ravno.
"To je jednostavan zvuk koji zahteva malo artikulacije, dok se povećava 'izlazna' jačina. Kao takav, može se veoma lako i efikasno koristiti kada nas nešto boli", kažu naučnici. Oni su testirali koliko dugo volonteri mogu da drže ruke u veoma hladnoj vodi. Svih 56 učesnika imalo je dozvolu da viče "jao" kada osete bol, a potom je eksperiment izvođen još 4 puta sa volonterima kojima je rečeno da ćute.
U jednoj seriji mogli su da pritisnu dugme kada osete bol, u drugoj im je puštan snimak na kojem viču "jao", u trećoj snimak druge osobe koja jauče, a u četvrtoj seriji su samo sedeli tiho sve dok nisu mogli da izdrže bol. Rezultati su pokazali da su učesnici bili u stanju da izdrže najduže kada im je bilo omogućeno da jauču.
Na koji način tačno ovaj proces funkcioniše, to nije sasvim jasno, ali naučnici misle da automatske poruke koje stižu iz vokalnog dela mozga presreću poruke bola.
"Ovi rezultati se mogu objasniti u kontekstu sensorimotornih procesa. Čin kretanja koristi oba dela perifernog nervnog sistema. Mišićne promene šalju poruku u mozak i samim tim se takmiče sa procesima koji su vezani za bol", zaključuju naučnici.
SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:
ČUDESNA PRIRODA: Kako reaguje ljudsko telo tokom seksa?
Zašto ne možemo da golicamo sami sebe?
Osobe oštećenog sluha će moći da "čuju" jezikom?
LJUDSKO TELO: Kako se rane zaceljuju?
REŠENA MISTERIJA: Zašto je zevanje "zarazno"?
.jpg)
