Izvor: Večernje novosti, 10.Mar.2018, 15:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Može li master crnogorskog za doktora srpskog?

Ministarstvo prosvete spornom kandidatu dalo zeleno svetlo za upis na Novosadski univerzitet. Stručnjaci upozoravaju na posledice zaobilaženja struke POTPUNA konfuzija nastala je na Univerzitetu u Novom Sadu kada se pojavio master crnogorskog jezika koji je konkurisao za doktorske studije srpskog jezika, tj. zahtev da se diploma crnogorskog jezika prizna kao diploma srpskog jezika i književnosti. Reagovao je i Odbor za standardizaciju srpskog jezika dopisom Senatu. Ipak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << iz Ministarstva su mu dali zeleno svetlo, pa će tako neko ko samo govori srpski, a nema formalno obrazovanje iz našeg jezika - moći da postane doktor nauka u oblasti srpskog jezika i književnosti. Dok priča o ovom slučaju, dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, kaže da je to samo jedna od pogubnih posledica zaobilaženje struke i Odbora. Dodatno, kaže, među onima koji su odobrili prijem ovakvog studenta nije bio nijedan stručnjak za srpski jezik. - Ni u ovom, kao ni u mnogim prethodnim slučajevima, država ne pita i ne sluša struku - kaže dr Tanasić. - Da su nas pitali, objasnili bismo da postoje evropski kriterijumi kako se utvrđuje šta je manjinski jezik u nekoj državi, Evropska povelja o manjinskim jezicima. Bosanski, koji bi, ako ga već priznajemo, morao da se zove bošnjački, hrvatski i crnogorski su simbolički jezici, nema lingvističkih odlika zasebnih jezika. Zato oni ne bi smeli da budu tretirani kao pravi manjinski jezici, poput mađarskog ili rumunskog. Ali pošto je država dozvolila sudske tumače i školovanje na ovim jezicima, zahtevima nema kraja. PROČITAJTE JOŠ - UZBUNA NA PRIVATNIM FAKULTETIMA: Sporno čak 2.000 doktorata Naš sagovornik smatra da, praveći ustupke manjinskim narodima, to činimo na štetu sopstvenog jezika, koji je sve više ugrožen. Država je, podseća, popustila, kako su javili mediji, i pred neosnovanim zahtevom grupe Bošnjaka iz Novog Pazara, koji su tražili da im u pasošu više ne piše da je državljanstvo “srpsko”, već “državljanstvo Republike Srbije”. OBAVEZNI ČASOVI NA FAKULTETIMA ODBOR za standardizaciju srpskog jezika nedavno je pokrenuo inicijativu da srpski jezik bude obavezan predmet na svim fakultetima. Javnost je, kaže dr Tanasić, reagovala veoma pozitivno, ali još ne znaju stav države. Napominje, treba napraviti programe prema različitim fakultetima i paralelno sa započinjanjem nastave stvarati i kadrove tog profila, da svi studenti što pre uče srpski jezik i o srpskom jeziku. - Navodno, to vređa njihova nacionalna osećanja, iako to nema nikakvog smisla - objašnjava Tanasić. - U svakom rečniku srpskog jezika piše da “srpski” znači “onaj koji se odnosi na Srbiju”, ravnopravno sa “onaj koji se odnosi na Srbe”. Slično radimo i sa najavljenim otvaranjem lektorata hrvatskog jezika na Univerzitetu u Novom Sadu. Da je država na pravi način pitala struku, a ne možda na brzinu nekoga i pozvala, objasnili bismo im o kakvom reciprocitetu je reč. Srpski jezik se u Zagrebu studira da bi dao legitimitet hrvatskom kao zasebnom jeziku. Lektorat treba da ima samo jezik koji je zaista drugačiji, koji ispunjava lingvističke kriterijume da se nazove posebnim jezikom. PROČITAJTE JOŠ - Doktorske studije: Vraćaju dug akademcima Naš sagovornik kaže i da država ne sme da dozvoli da udžbenici simboličkih manjinskih jezika budu puni naučnih neistina, pa se, kaže, čak i Miroslavljevo jevanđelje pominje kao bosanski dokument. I Povelja Kulina bana, podseća, navedena je kao prvi dokument pisan bosančicom, iako je Povelja najstariji dokument pisan na srpskom narodnom jeziku, a tzv. bosančica u stvari je pismo koje je mnogo kasnije stiglo na teren današnje BiH direktno sa srpskog dvora i u vreme austrougarske okupacije BiH bez ikakvih argumenata proglašeno posebnim, “bosančicom”. Tanasić se nada da će novi zakon o jeziku, koji je u izradi, kao i najavljena Deklaracija o zaštiti srpskih interesa, primerno zaštititi i srpski jezik i ćiriličko pismo u svim oblastima.

Nastavak na Večernje novosti...