Izvor: Vesti-online.com, 20.Jan.2017, 08:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Može li da se ugasi "balkansko bure baruta"?

Godina od koje smo se pre manje od mesec dana oprostili za mnoge je bila više nego loša. Obeležila su je ne tako lepa dešavanja kako u svetu, tako i kod nas. Zapad je u stalnom strahu od terorističkih napada, Bliski istok je postao sveopšta klanica, a mi smo ponovo postali "nestabilni Balkan". Nadali smo se da će bar ova 2017. doneti nešto lepo, nadu da smo u prošloj godini nešto naučili, da smo postali pametniji... Ali, izgleda ništa od toga.

Kako smo završili prethodnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << godinu, tako smo započeli i ovu novu. Posle svega što smo prošli, reklo bi se da nam je dosta sukoba, trvenja i ratne retorike. Reklo bi se da nam je dosta toga da nam drugi kroje sudbinu, da uvek budemo oni preko čijih leđa se lome koplja, da nam se smučilo da uvek budemo ono žarište koje samo čeka da neko baci žišku, pa da planemo.

Ali ne... Izgleda da smo se previše navikli na to da budemo "balkansko bure baruta". Ne postoji nikakvo zajedništvo, uvek smo samo neki "mi" i neki "oni". Uvek je reč o interesima Srba, Bošnjaka, Hrvata, Albanaca, Crnogoraca... Zaboravljamo na interes svih nas, interes naroda koji treba da nam bude zajednički - mir. Pre svega mir.

Jer, malo li su nas puta rušili, dobro znamo kako je bilo teško izgraditi nešto novo, krenuti od nule. Zašto ne bismo stalno išli napred, a ne uvek korak napred, a onda bar dva unazad?

Zar nije vreme da počnemo da mislimo svojom glavom?

Niko u Hrvatskoj nema ništa od natpisa "Za dom spremni" - korist je nikakva, provokacija ogromna, šteta nenadoknadiva. Prosto je neverovatno  da nekome može da smeta to što narod želi da proslavlja 9. januar kao Dan Republike Srpske. Da li je to stvarno razlog da se stalno zvecka oružjem, da slušamo o nekom ratu koji se sprema za proleće, i da bivši ratni generali pozivaju na kupovinu čizama i uniforme?!

Da li je zaista toliko strašno što građani Crne Gore žele da budu i Srbi i da ostanu verni Srpskoj pravoslavnoj crkvi - onoj gde idu od malih nogu, gde su se krstili, i krstili svoju decu? Zašto bi nekome smetalo što govore srpskim jezikom, onim na kojem su izgovorili svoje prve reči?

I da li je stvarno bilo nepohodno da se baš sada, u veoma osetljivom političkom momentu, na Kosmet pošalje voz oslikan srpskim motivima, sa porukom da je Kosovo Srbija? Zar moramo da dokazujemo da jeste? Zar nije to ono za šta se borimo u Briselu? I da li je jedan voz dovoljan razlog da se minira pruga, da se šalje poruka da se on "pošto-poto zaustavi", te da ponovo pričamo o nekim sukobima, ratu i čemu sve ne?

Zar nije bilo dosta svega toga? Pravo je vreme da se dozovemo pameti, da shvatimo i prihvatimo da moramo zajedno, ili bar jedni pored drugih, nikako jedni protiv drugih. Bilo bi lepo kad bismo makar razmislili o tome kako može da bude. A onda, ko zna, možda nam se i svidi, pa konačno postanemo samo Zapadni Balkan? Nikakvo "bure baruta", niti "nestabilni region", već samo Balkan.

Mislite o tome...

Nastavak na Vesti-online.com...