Izvor: Danas, 10.Sep.2014, 22:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Palestina do mira?
Proglašenje prekida vatre između Izraela i Palestine prošlog meseca bilo je upečatljivo. Gotovo istovremeno, predsednik Palestine Mahmud Abas proglasio je u TV obraćanju iz svog kabineta u Ramali kraj rata u Gazi, a vođe Hamasa pozvale su Palestince u Gazi da izađu na ulice da proslave svoju navodnu pobedu.
Naravno, sa više od 2.200 ubijenih Palestinaca, uglavnom civila, više od 10.000 ranjenih i hiljade uništenih domova, škola, džamija i drugih zgrada teško da bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ishod mogao nazvati pobedom. Ipak, ovo je prvi put da su Palestinci bili u stanju da naprave nešto nalik uzajamnom zastrašivanju sa Izraelcima.
Palestinski diplomati nadalje mogu da iskoriste priznavanje
Palestine kao države nečlanice posmatrača u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da učine politički pritisak na Izrael da ozbiljno shvati njihove nacionalne težnje. Članstvo
Palestine u agencijama UN, da ne pominjemo mogućnost učlanjenja u Međunarodni krivični sud, takođe su pojačali pregovarački položaj njenih vođa.
Svi ovi aduti - uz ogromne simpatije i podršku koje su Palestinci dobili od međunarodnih posmatrača - biće suštinski važni kako visoka cena koju su Palestinci platili tokom 51 dana rata ne bi postala uzaludna. Ali ove prednosti biće beskorisne ako lideri Hamasa i Fataha ne naprave jedinstven front.
Uspešnost takvog pristupa saradnje bila je očigledna u posrednim pregovorima sa Izraelom u kojima je posredovao Egipat. Jedinstvena palestinska delegacija išla je naruku i Egiptu i Izraelu, koji Hamas smatraju terorističkom organizacijom, ali i Palestini jer je pomogla da se zaustavi nasilje. To je bio i politički dobitak za Abasa, koji je mogao da sastavi delegaciju na čelu sa svojim čovekom od poverenja Azamom al-Hamadom.
Izdržavši iskušenje rata, palestinska vlada nacionalnog jedinstva koja je bila obrazovana manje od dva meseca pre nego što je sukob izbio sada će biti glavni motor za obnovu Gaze. Ali premijer Rami Hamdalah će se suočiti sa velikim izazovima od kojih je prvi
Gaza, gde je njegova izvršna vlast ozbiljno ograničena.
Šire posmatrano, uspeh vlade zavisi od sposobnosti Fataha, koji je predvodi, i Hamasa - a do neke mere i Islamskog džihada - da učvrste svoju saradnju dogovorom o putu ka oslobođenju i slobodi. Jasna i realistična strategija biće najvažnija za napore
Palestine da dobije podršku od regionalnih i međunarodnih aktera radih da okončaju decenijama dug sukob sa Izraelom.
To će, svakako, zahtevati ustupke svih. Hamas mora ponovo da razmotri svoje odbijanje da prizna Izrael. Palestinsko rukovodstvo mora da nastavi sa aktivnim otporom, uporedo sa pregovorima sa Izraelom, snažnije braneći pravo Palestinaca na povratak, što je često bivalo skrajnuto u nastojanju da se Izraelci umire.
Ali jedinstvena strategija je samo prvi korak. Obični Palestinci, koji će bez sumnje morati da podnesu žrtve, moraju da kažu svoje - posebno zbog visoke cene koju su platili tokom poslednjeg sukoba za koji nisu bili pitani.
Uz široku javnu podršku, jedinstvena vlada
Palestine moći će da okupi međunarodnu zajednicu iza svojih pravednih i razumnih zahteva za istinski nezavisnom državom, oslobođenom opsada, zidova i stranih naselja, zahteva koji spadaju u svetinje osnovnih ljudskih prava. Kao što je svet izolovao Južnu Afriku dok se nije odrekla aparthejda, međunarodna zajednica može pritiskati Izrael bojkotima, povlačenjem investitora i sankcijama, istovremeno zahtevajući od saveznika Izraela da prestane da mu šalje pomoć i oružje.
Ako vođe
Palestine zaista žele kraj ciklusa nasilja u Gazi, moraju početi da rešavaju sopstvene unutrašnje nesloge i pokažu se kao jedinstvena, pouzdana i posvećena strana u pregovorima. Moraju stati zajedno iza jednostavnog ali moćnog cilja koji je saopštio generalni sekretar UN Ban Ki Mun: „Gradićemo ponovo, ali ovo mora da bude poslednja obnova“.
Sada je vreme da jedinstvena vlada
Palestine počne proces obnove. Ako su Fatah i Hamas voljni da učine sve što treba radi mira, ovo bi im mogla biti poslednja prilika.
Autor je bivši profesor na Prinstonu, osnivač Instituta za moderne medije na Univerzitetu Al Kuds u Ramali i vodeći aktivista za medijske slobode na Bliskom istoku
