Izvor: Politika, 02.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može kafica?
Do đavola, pomislio sam, mi u našem domu imamo više šoljica za kafu od ministra!
Nisam zavirivao u tuđe živote, samo sam slučajno gledao televiziju – gledao sam i, kako to u nas biva, ama baš ništa nisam video – kada se na ekranu pojavio ministar koji je zagovornik „prikazanija” takozvane imovinske karte. Bio je to prilog u kojem je navedeno šta sve ima. Rečju, ne baš mnogo, čak skromno, ali sam jedno dobro zapamtio: „U kući imamo devet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šolja za kafu!” Neću da okolišam, namah sam se lecnuo. Do đavola, pomislio sam, mi u našem domu imamo više šoljica za kafu od ministra! Zatim sam, postiđen, momentalno, javnosti radi, seo za radni sto da napišem ovaj tekst. I još sam nekoliko puta proveravao, ustajao sam, otvarao gornje kuhinjske elemente i trpezarijski ormar ne bih li utvrdio koliko tačno posedujemo kompromitujućih predmeta. Rekoh sebi: evo, ovo je pravi trenutak odgovornosti – ni za živu glavu ne umanjuj, ni za živu glavu ne uveličavaj...
Elem, nerado priznajem – u kući imamo 30 (slovima: trideset) šoljica za crnu kafu:
– Šest kineskih, plavih, od servisa koje je moja žena, kako se to kaže, „unela” u brak. Koje, mahom, koristimo za ruski čaj. Mada se, a nadam se, iste šoljice možda i ne računaju, jer se „vode” na suprugu.
– Svega pet vedžvudovih (jednu sam razbio), na koje smo veoma ponosni, a koje smo kupili, tačnije menjali, tako što nam je povodom venčanja neko od rodbine poklonio servis za ručavanje koji nam se, pak, nije svideo, te smo ga u prodavnici „Kristal” krišom trampili za pomenuti komplet, pride i escajg, i još zidnu vagicu. Prodavac je, bez sumnje, načinio privredni prekršaj, ali, priznajem, ja sam ga na to naveo.
– Zatim, pet rumunskih (od prvobitnih šest), sa oranž obrubom, koje nam je strina Milka darovala za Mladence, i koje, praštaj, draga moja dobra nina, sada više koristimo za jogurt; ističem, pretežno zdraviji 0,5 odsto masnoće, iako ja volim onaj ubitačni od 3,2 odsto.
– Potom, jednu (od dve) koje smo pazarili, onako za sebe, stidim se, u trenutku raskalašnosti, solidan francuski porcelan, biljni motivi.
– Eh, moram da dodam, jednu koju je moja žena meni kupila u Italiji, u Padovi (na dancetu se može pročitati da je pravljena u Japanu), čime je htela da mi pokaže koliko me voli, a istu je platila toliko mnogo da sam je pitao: „Da li si normalna?”, mada uobičajavam da izjutra popijem kafu baš iz te šoljice.
– A onda, još šest, koje nam je poklonila moja sestra, ali majušnih, samo za espreso, koje su, međutim, „mrtav kapital”, jer nikada nismo nabavili željeni aparat za tu stranu kafu, što se u našim političkim okolnostima valjda može smatrati olakšavnom okolnošću.
– I to bi bilo sve, hmm, da se nisam setio, a bogami i opomenuo: a zašto ti je, dragi moj, to ćemo tek podrobno ispitati, ko zna zbog čega, da nije hteo da te podmiti, zašto ti je prijatelj i pisac V. Ž. „na naselje” doneo, još šest keramičkih, raznobojnih, nepoznatog porekla, koje i te kako koristiš, mada ne moraš, rasipniče jedan!
Ergo, crni čoveče, sve u svemu, nisi ni znao, u kući imaš 30 šoljica za crnu kafu. Sledstveno je pitanje: čemu, gospodičiću, toliko šolja? Ne računajući one veće, za belu kafu, mleko, te on šire za žitarice... Ne računajući tacne, tanjiriće, tanjire, zdele, čorbaluke i dva slanika. Čemu sve to, demagogu, a sam ministar ima šolja: komada devet!
Nisam tekst završio, a zabrinuo sam se. Drhtim! Shvatio sam da nikada neću moći da se uključim u politiku. Ako ništa drugo naših 30 šolja me sasvim raskrinkavaju. Ipak, pišem o svemu da olakšam dušicu, da sebi odušak dadem. Jeste, pravdam se, imamo u kući 30 šolja, ali nismo ih baš toliko želeli, branili smo se, tako se pogodilo, drugi su nas podmašili, ugađali nam, šta li, a i mi smo, priznajem, sami sebi davali na značaju.
Na kraju, da se ne zaključi pogrešno, rekao bih da je ministar koji zagovara imovinsku kartu, za razliku od mnogih drugih, vredan čovek. Slobodno zaradite, mili naši, odavde cenim, kada vi budete mogli da zaradite i mi se nečemu možemo nadati. Sasvim usput, bilo bi zanimljivije saznati, ako to nije nepristojno, ako ne zadire u privatnost, koliko svi koji se utrkuju da nam prikažu imovinske karte imaju različitih zastava smotanih iza vrata, koliko po fiokama imaju članskih poveznica propalih stranaka, koliko imaju raznih rezervnih položaja...
Goran Petrović
[objavljeno: 03/04/2008]
.jpg)
