Izvor: Vesti-online.com, 04.Jul.2016, 06:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može da bude, ne mora da znači
Jedna definicija referenduma kaže da je to pravo naroda da opštim glasanjem usvoji ili odbije neki zakon; u ustavu nekih država referendum je, pak, opštenarodni plebiscit o naročito važnim državnim pitanjima.
Polako, reći će na ovo Njeno Veličanstvo - politika. Ne palite se na parole; konkretno, na taj referendum u Britaniji, sve dok politika ne kaže svoju reč; dok ne presudi da li je "slobodno izražena volja" britanskog naroda (52:48 posto) za izlazak iz EU, ne samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << legalan, pravno validan čin, nego da li je još i kršenje legaliteta; u krajnjoj liniji neka vesta kriminalnog čina - zakonski prestup!
Ako se ovakvo tumačenje po nekom i može da čini prejako, dobro je uvek setiti se velikog humaniste i enciklopediste Voltera: "Dajte mi samo jednu rečenicu nekog najčasnijeg čoveka, uvek ću naći razlog da ga pošaljem na vešala."
Atmosfera i događaji koji okružuju nedavni referendum, u Britaniji o izlasku iz EU, toliko su bizarni, haotični, kontradiktorni i relativizovani, da kafkijanci u briselskom zamku već prete da će referendum "poslati na vešala" i - pri tome se - nimalo ne šale.
Jedva desetak dana posle referenduma nije više ključno pitanje kako da se odluka većine Britanaca sprovede, nego kako da se izigra. Protivnici Bregzita bacili su se na posao da u igri fiktivne demokratije odigraju njihov deo igre u službi hegemona s druge strane Atlantika. Posao napreduje i sva je prilika da bi referendum mogao još da ispadne uspešna vežba iz pseudodemokratije. Od kako na svetu postoji varljiva igra demokratije, njeno tumačenje je uglavnom bilo pravo hegemona koji u rukama drži i veliku bazuku i tumačenje prava.
Sa bazukom u ruci i Volter je kandidat za vešala. Kako to izgleda u ovoj, modernoj, aktuelnoj varijanti izigravanja britanskog referenduma? Vršenje legalne vlasti direktno može da ugrozi pravnu situaciju svakog na koga se odnosi ta egzibicija legalne vlasti; može da bitno izmeni i utiče na pravnu slobodu ljudi i grupa da ih liši prava ili im nametne određene obaveze. Pa tako, svaki posednik javne vlasti (vlada) može da direktno utiče na pravnu situaciju širokog sloja ljudi. Kako se to ne bi događalo, na scenu stupa sud čija je dužnost da vlast drži u limitima koji ograničavaju svaku vlast.
Demokratija je u ovoj zoni pravne igre samo remetilački faktor, čije će eventualne ekscese da sprečava i drži pod zakonskom disciplinom - sud.
I evo nas na početku kvadrature kruga - po nekima pravne farse kojom sada kafkijanski zamak hoće da - sa "zakonskim pravom" - referendumsku volju Britanaca izvrgne u egzibiciju i farsu. Sud, dakle, ima pravo da pokrene takozvanu pravnu proceduru zakonitosti samog referenduma; da presudi da li je određena upotreba zakonskih prerogativa vlasti (u ovom slučaju referendum) unutar limita vladinih zakonskih ovlašćenja? Jer je - ide dalje pravna igra - svaka izvršna vlast podvrgnuta zakonu, a zakon i njegovo tumačenje je stvar i privilegija redovnog suda.
U pitanju izlaska Britanije iz EU, sudu (a ne Kameronu i njegovoj vladi) pripada pravo da raspisuje referendum, što će reći da britanska vlada nije imala pravnu osnovu da uopšte raspisuje referendum; da nije delovala na osnovu svojih prerogativa na polju spoljnih odnosa; štaviše, uzurpirala je vlast koja isključivo pripada Suverenu - britanskoj Kraljici.
Sam referendum je, dakle, nelegalan akt. Demokratija se malo igrala pa se preigrala. A i hegemon s druge strane Atlantika je poručio da mu izlazak Britanije - američkog izvođača radova na evropskom kontinentu - ne bi bio po volji...
Nastavak na Vesti-online.com...
