Izvor: Politika, 11.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moždani udar zbog duvana
Svake godine u našoj zemlji oko 23.000 ljudi doživi moždani udar, trećina njih umre, trećina ostane nesposobna za samostalan život, a samo 8.000 ljudi se vraća ranijem načinu životu. Srbija se sa 3.000 novoobolelih na milion stanovnika, gotovo dvostruko više od Švajcarske, svrstava u grupu zemalja koje su u samom svetskom vrhu po broju onih koji dožive šlog.
Poseban problem kod nas je što ljudi mlađi od 45 godina čine čak 20 odsto obolelih.
– Činjenica je da reč >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o bolesti koja nosi visok procenat smrtnosti, ali i koja je najčešći uzrok teških invaliditeta, zbog kojih pacijenti postaju radno nesposobni i zavise od tuđe pomoći i nege, kao i dugotrajne rehabilitacije – istakla je profesor dr Ljiljana Beslać-Bumbaširević, neurolog Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije.
Dr Beslać-Bumbaširević objašnjava da moždani udar nastaje kao posledica oštećenja krvnih sudova koji ishranjuju ćelije mozga, a može biti i posedica ili zapušenja krvnog suda ugruškom, kada nastaje infarkt mozga, ili pucanja krtog, bolesnog krvnog suda kada dolazi do moždanog krvavljenja. Najčešći simptomi su oduzetost desne ili leve polovine tela, lica, ruke i noge, nemogućnost govora, izgovaranja ili razumevanja govora, trnjenje jedne polovine tela, nesigurnost i ozbiljno zanošenje u hodu, smetnje vida, duple slike, zbunjenost, kao i teška glavobolja kojoj se ne zna uzrok.
– Ovi simptomi počinju naglo i potrebno je da se pacijent koji ih oseti odmah javi službi hitne medicinske pomoći koja će ga odvesti na pravo mesto na dalje lečenje. Veoma je važno što pre se obratiti lekaru, jer postoji terapija koja, ukoliko se primeni u prva tri sata bolesti, uspešno leči gotovo 40 odsto bolesnika. Ova terapija se primenjuje i u našoj zemlju i to u Beogradu na Odeljenju urgentne neurologije Kliničkog centra Srbije, u Nišu, Kragujevcu i Užicu – objasnila je dr Beslać-Bumbaširević.
Uzrok nastanka ove bolesti je najčešće oštećenje krvnih sudova, odnosno ateroskleroza, a najveći faktor rizika za njenu pojavu je starost.
Sa kontrolom faktora rizika, savetuje naša sagovornica, treba početi još u mladim godinama, već posle dvadesete, i to obavezno kod ljudi u porodicama u kojima postoje podaci da je neko od članova imao infarkt srca ili moždani udar. Dr Beslać-Bumbaširević naglašava da redovno treba kontrolisati masnoće u krvi, a ukoliko su povišene vrednosti holesterola i triglicerida treba pokušati regulisanje ovih masnoća pomoću dijete, a, ako je potrebno, i odgovarajućim lekovima. Ona je istakla da je urađena jedna studija u kojoj je učestvovalo 40.000 žena, a koja je pokazala da uzimanje "aspirina" može da zaštiti od pojave šloga.
– Pušenje je "jak" faktor rizika za bolesti krvnih sudova. Pokazano je, takođe, da su, osim pušača, od duvanskog dima ugroženi i nepušači iz okoline osobe koja puši. Zdrava hrana koja sadrži veoma mnogo voća i povrća, bela mesa, uz izbegavanje svinjske masti, svinjetine i suvomesnatih proizvoda, masnih sireva, kao i svakodnevno vežbanje od oko 30 minuta, značajno će smanjiti rizik od dobijanja ateroskleroze – zaključila je naša sagovornica.
[objavljeno: ]
