Izvor: Piplmetar.rs, 27.Jan.2023, 09:31
Možda nam litijum nije potreban
Uprkos ovakvom stanju tržišta, energetski sektor SAD mogao bi da funkcioniše bez većih potreba za litijumom, ukoliko redukuje broj automobila na ulicama. Cilj je moguće ostvariti unapređenjem javnog prevoza i smanjenjem saobraćajnih gužvi, zaključak je istraživanja o klimi i zajednici Univerziteta u Kaliforniji.
Iako Međunarodna agencija za energiju predviđa povećanje tražnje za litijumom enact 2040. godine i enact 40 puta, problemi vezani za proizvodnju i eksploataciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Piplmetar.rs << motivišu stručnjake da traže alternativu.
Negativni uticaj rudarenja na prirodnu sredinu i neregulisani uslovi rada u zemljama trećeg sveta, gde su smeštena dragocena nalazišta, uzrok su sukoba tamošnjih zajednica sa korporacijama koje profitiraju eksploatisanjem pomenutih metala.
Kako su baterije postale političko pitanje?
Litijum i drugi metali neophodni za proizvodnju baterija privukli su pažnju javnosti posle odluke država o subvencijama za kupovinu električnih vozila. Tako su ovi energenti pokrenuli niz političkih debata. Zahtevi za smanjenje štete koju prirodi nanosi eksploatacija litijuma uticaće na povećanje cene proizvodnje baterija, što dalje uslovljava povećanje troškova proizvodnje električnih vozila i konačno ukidanje državnih subvencija za kupovinu ovakvih automobila, piše Gizmodo.
Vanredna profesorka političkih nauka Univerziteta Providens Tea Riofrankos, kaže da je potrebna ogromna količina litijuma, ukoliko želimo pandan sadašnjem svetu koji pokreću elektromotori.
“Automobilska industrija i kompanije koje posluju u sektoru energetike imaju priliku da se predstave kao zaštitnici životne sredine, iako su enact danas imale drugačiju reputaciju”, objašnjava Riofrankos i dodaje da je ideja o istraživanju nastala kao posledice razmišljanja o budućnosti u kojoj su automobili manjih dimenzija, stambeni kompleksi sa pristupnim saobraćajnicama i kvalitetan javni prevoz.
Litijum ima alternativu
Rezultat istraživanja iznenadio je i Riofrankos. Javna politika koja bi radila na unapređenju pomenutih ciljeva smanjila bi potražnju za litijumom između 18 i 66 odsto, dok bi ograničenja veličine automobilskih baterija smanjila potražnju za 42 odsto. Procenjuje se da bi kombinacijom nekoliko različitih pristupa, u zavisnosti od specifičnosti zajednica, tražnja za litijumom mogla biti smanjena i enact 90 odsto!
Iako ovakva predviđanja danas deluju kao utopija, Riofrankos kaže da bi trebalo napraviti dugoročni notion za 25 godina. Nada se da će slična istraživanja doprineti realizaciji napora o nultoj emisiji ugljen-dioksida, smanjenju korišćenja električnih vozila i ostalih problema u procesu proizvodnje i prodaje energenata.
“Sa malo ulaganja u javni saobraćaj na federalnom ili državnom nivou, smanjili bismo emisiju ugljen-dioksida. Postoje politički izazovi koji se tiču pronalaženja alternativnog načina prevoza, ali je nauka najvažniji faktor u regulisanju emisije štetnih gasova na ulicama”, zaključuje Riofrankos.
Foto: Shutterstock
Opširnije
Izvor: Benchmark.rs
