Izvor: Blic, 28.Dec.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možda ću sigurno doći
Odem da reklamiram račun za telefon. Kad, na ulazu - čuvar. Gde idete, pita me? Na šalter, da stavim prigovor, kažem. Dajte da vidim, uporan je momak. Pokazaću na šalteru (kažem), vi ste čuvar, pustite da prođem.
E, ne može, moram da vidim gde da vas uputim. Znam gde treba da idem, kažem, al’ pokažem (naravno) i sporni račun. U redu, idite na onaj šalter, reče mi. To sam znala i bez vas, rekoh. Krenem dva koraka, kad mi priskoči riba sa istim pitanjem - a, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gde idete? Na šalter, kažem i njoj. Na koji šalter, pita me? Na onaj tamo, pokažem. Dajte da vidim šta vam treba, kaže ona. Izdeklamujem i njoj, našta mi i ona pokaza dotični šalter. Znam, rekoh i taman da pružim korak, eto druge ribe, sa istim pitanjem - a gde idete? Na šalter, kažem. Dajte da vidim šta vam treba pita i ona. Pa, već sam rekla i vašem čuvaru i vašoj koleginici, rekoh. Dajte meni da vidim, reče, i uze mi iz ruke ceduljicu. Idite tamo, pokaza mi već pomenuti i dobropoznati šalter. Znam, rekoh i pođoh. Gde ćete, začuh glas dečka iza svojih leđa. Na šalter, rekoh po stoti put. Šta vam treba, pokažite mi, reče on. Da reklamiram račun, odgovorih. E, pa moraćete da čekate u redu, reče mi. Znam, odgovorih. Ali, vi nećete stići na red, saopšti mi momak mirno. Kako neću, pa ima još dva sata do kraja radnog vremena, odgovorih ja njemu još mirnije. Jeste, tačno je, mi radimo do sedam, ali ovi pre vas će se sigurno zadržati, zato bolje dođite sutra. Kako da ne, rekoh mu, u ovakvu firmu, ja ću sigurno doći. Ali, ne sutra, već malo sutra.
