Izvor: Press, 24.Sep.2013, 08:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možda bih prodavao drogu da nemam ovoliko para!
Kada su ga pitali šta je pirčao u toaletu hotela sa direktorom srpske policije Miloradom Veljovićem, ona je rekao:
"Kakav toalet, pa to je smešno. Šta bih ja sa njim radio u toaletu? Verujte, ne poznajem gospodina Veljovića i nikada ga u životu nisam video".
Iako je čudno što su se zatekli u isto vreme na istom mestu, on objašnjava da je u hotelu mogao da bude bilo ko, pa čak i Berluskoni!
"Nisam ja kolateralna šteta, nema šanse. Ta priča se nije pojavila slučajno. Tu priču su plasirali novinari ali pod čijim uticajem, to je pravo pitanje... A ja sumnjam na neke ljude koji se bave biznisom i plaše se konkurencije, pa hoće da me oteraju pre nego što sam i počeo da radim u Srbiji".
Ćazim kaže da njega ne prate službe.
"Pa, zašto bi, nemaju nikakvog razloga. Da neko u Srbiji ima nešto protiv mene, nekakve dokaze, da postoji nešto sumnjivo, verovatno bi me policija privela već na granici. A ja u Srbiju dolazim stalno i nikad nisam imao nikakve probleme. Srbija je demokratska zemlja, a u takvoj zemlji ne privode ljude zato što se nekome ne sviđaju ili zato što smetaju nečijim privatnim interesima".
Poznato je da ga mediji nazivaju najvećim narko-bosom na Balkanu..
"A da ja vas pitam nešto: pa zar bi Feliks Osmani mogao da vodi ilegalan biznis u toliko zemalja Evrope i sveta da sam narko diler? To su sve gluposti koje plasira konkurencija i mediji za koje nisam želeo da pričam. I ljubomorne žene, naravno. Da vam kažem nešto, možda bih ja i dilovao drogu da moram, da sam gladan, ali nisam. Hvala bogu pa imam dovoljno novca da ne moram da se bavim takvim stavrima".
Osmani je priznao da je 90 odsto onoga što pišu mediji o njemu tačno, osim onoga što pištu za drogu.
"Počeo sam kao kockar, i ne stidim se toga. Kada sam uradio prve veće pare, počeo sam da ulažem novac, u biznis., da kupujem aparate, da otvaram male kocranice, pa posle i velika kazina. Trebale su mi tri godine da napravim prvi milion. A posle je sve išlo svojim tokom.".
On dodaje da smatra da se ljudi nikada više nisu kockali, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi.
"Feliks je nadimak koji sam dobio u Poreču, još davno. Tada sam bio nerazdvojan prijatelj sa jednim momkom koji se tako zvao, Feliks. Kada izađemo u grad, niko nije znao ko je ko i tako je počelo:mene su prozvali Feliks po njemu, i tako je ostalo. Posle su to povezivali sa kockom, Feliks kao neko ko ima sreće na kocki, Srećko, Srećković..."
