Izvor: Blic, 21.Apr.2011, 14:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mozak se menja u pubertetu

Kada uđu u pubertet i kasnije postanu adolescenti, vaša deca se toliko promene da ne možete da ih prepoznate. Bune se, traže svoja prava, misle da su najpametniji, zatvaraju se u sebe... Ali sve se to dešava svakoj generaciji roditelja, niste krivi ni vi ni deca, krivi su procesi koji se odvijaju u mozgu.

Adolescent je zaokupljen samim sobom. Zbunjen je, nemiran, pun nada i strahova u vezi s prihvatanjem odrastanja ili zadržavanjem detinjstva. Dok u periodu puberteta dominira >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << faza negacije, u razdoblje adolescencije prevladava faza afirmacije.

Poređenje muškog i ženskog mozga - KLIKNI za uvećanje grafike (+)

Njihovim životom sve više dominiraju konflikti vezani za odvajanje. S druge strane nalazi se porodica, koja to razdoblje takođe teško proživljava.

"Ova faza roditeljima donosi dva iskušenja - pitanje adolescentne seksualnosti i pitanje granice i hijerarhije moći u porodici”, objašnjava Gordana Ačić, psiholog. "Ovo je faza formiranja identiteta i zato je najvažnije da se roditelji naoružaju strpljenjem i argumentima, da umeju da izaberu pravi trenutak za razgovor i kako da ga započnu i da budu spremni da saslušaju i prihvate protiv argumente.

Psihičke promene

Zbog promena u mozgu dolazi i do promena u ponašanju vašeg tinejdžera. Oni postaju emocionalno nestabilni, neki vole da rizikuju i pomeraju granice, slabije pamte... Šta još možete da očekujete?

Intelektualne promene - Pubertet je završna faza u razvoju inteligencije. Međutim, preduslov za svaku intelektualnu aktivnost je emocionalna sigurnost koju pubertetlija nema i zato postoji nesrazmeran odnos između rezultata testiranja i uspeha u školi. Emocionalne promene - Razum ne koči nagone i zato je to vreme emocionalne nestabilnosti. S jedne strane postoji osetljivost, napetost, strah, a s druge tupost, zasićenost i neosetljivost. Pubertetlija u jednom času nosi u srcu svu tugu sveta, a u drugom je optimista koji se ne boji prepreka u težnji za idealima. Promene odnosa prema svetu - Sposobnost zamišljanja dovodi do stvaranja idealne slike o svetu. Ta slika se uglavnom razlikuje od slike realnog, roditeljskog sveta, pa dolazi do sukoba s roditeljima, nastavnicima...

Mozak dečaka i devojčica različito se menja

Ali velike promene ne utiču baš isto ne sve. Promene u mozgu dečaka i devojčica odvijaju se sasvim drugačije. To potvrđuje i autorka knjige "Kriv je moj mozak” Nikol Morgan, u izdanju "Kreativnog centra”, u kojoj ona navodi da se razlike mogu izmeriti i ispitati u laboratorijama, čak i videti na snimcima magnetne rezonance prosečnog muškog i ženskog mozga različitih uzrasta.

Razlike u razvoju

Na snimcima magnetne rezonance vidi se da muškarci obično koriste samo levu polovinu mozga dok rade zadatke sa sricanjem ili rimovanjem, dok žene koriste obe polovine mozga. Ali to nije sve, navodi Nikol Morgan u svojoj knjizi "Kriv je moj mozak”.

Evo još četiri razlike u razvoju mozga između devojčica i dečaka u tinejdžerskom uzrastu:

amigdala (centar za primitivna osećanja) kod dečaka tinejdžera raste brže hipokampus (zaslužan za stvaranje emotivne reakcije) kod devojčica raste brže cerebelum (mali mozak zaslužan za pokretanje i nervne signale) je 14 odsto veći kod dečaka nego kod devojčica bazalne ganglije (zaslužne za integrisanje osećanja, misli, pokreta i menjanje i ravnotežu motoričkog ponašanja) veće su kod devojčica

Dečaci

češće im se veže jezik, više zamuckuju, duže im treba da nađu pravu reč usredsređuju se na to kako neke naprave i sistemi rade opsesivno prave spiskove - skloni su prebrojavanju vozova, aviona i ptica i pamte sportske statistike bolji su u procenjivanju prostora - kao i u bacanju i ciljanju manje su skloni međusobnom dodirivanju u znak naklonosti ili podrške bolje primećuju manje pokrete

Devojčice:

više razgovaraju, na primer telefonom koriste više reči, prave manje jezičkih grešaka, koriste duže rečenice i složenije gramatičke oblike bolje zapažaju male razlike u šari, slici ili boji manje ih zanimaju pojedinosti i brojke više vode računa o boljoj ishrani i imaju zdraviji odnos prema životu orijentišu se više prema oznakama, nego prema mentalnim mapama manje su sklone rizikovanju

Nastavak na Blic...