Izvor: Blic, 23.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mostovi krov nad glavom za 70.000 ljudi
Mostovi krov nad glavom za 70.000 ljudi
U Grockoj je pre petnaestak godina, na brežuljku iznad Fabrike 'Kluz', započeta izgradnja naselja sa nekoliko stotina stanova. Četiri lamele, sa nekoliko hiljada kvadrata. Završeni su, uglavnom, grubi građevinski radovi, a onda su finansijer i izvođač 'pukli' i dalja izgradnja je obustavljena. Već deset godina to naselje, koje zovu i Sunčani breg, jer sa njega puca pogled po Dunavu, zvrji prazno. I čeka bolje dane. Ili već nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << drugo. Ili nekog drugog.
Ispod Gazele naselje od papira. Zidovi od kartona, od daščica, od celofana. Svuda okolo odbačene stvari - stare veš-mašine, iznošena garderoba, olupine automobila... Iza svega toga, koliko je to god moguće, uređena dvorišta. Tih dva-tri kvadrata ispred papirnatih domova.
- Ovog sekunda, ne danas, nego baš ovog istog sekunda, otišao bih odavde bilo gde, samo da tamo ima vode i struje. Gde god da nas presele, od ovoga gore nema. Živimo u strahu od zaraze, troje dece mi ide u školu 'Sedam sekretara SKOJ-a', niko sa njima neće da se druži jer su odavde, odbačeni su od najmanjih nogu. Vodu uzimamo preko pruge, iz fabričkog dvorišta, kada se stražari smiluju da nam to dozvole. Svetlo imamo kada je jaka mesečina. Zimi se grejemo gumama ili papirom, deca se guše, često poneko i zapali. Izgori. Sa celim stanom. Ovako ni stoka ne bi mogla da živi, a mi živimo. I zavidimo kučićima po stanovima, koji su za nas plemići, gospoda - priča Ljubiša Ibišević, stanar ispod Gazele.
Ovi ljudi uskoro bi, ako je suditi prema gradskim pričama, trebalo da dobiju krov nad glavom. Kao mesto trajnog zbrinjavanja sve češće se pominje naselje Sunčani breg.
'Naselje Kluz? Ono u kojem bi trebalo da se nasele beskućnici', komentariše nam prva osoba na koju smo naišli u Grockoj, i priča dalje. 'Jeste li došli zbog onih ispod Gazele?', odgovara pitanjem žena koja izlazi iz fabrike. I druga. I treća. U Grockoj svi znaju da neko hoće u njihovo naselje zvano Kluz da preseli Rome koji žive ispod beogradske Gazele. Ispod Gazele niko ne zna da neko hoće da ih vodi u Grocku. 'Te nam spominju Zemun, te Čukaričku padinu, te Ledine, za Grocku nismo čuli. Ne znamo ni gde je to', kažu.
Ni Igor Memetović nije čuo za Grocku. Već deset godina je ovde, živi, kao i svi ostali, od kartona i flaša. I on bi otišao odmah, bilo gde, samo da ima vode. I da ima posla za njih. Jer, mora da se jede, decu ne može da nahrani objašnjenjima.
- Jednom su dolazili iz opštine, nisam siguran, mislim da me je gradonačelnica pitala zašto se ne zaposlim. Kažem joj ja da mi daju bilo kakav posao, hoću, ne volim valjda da su mi ruke po ceo dan u smeću, ali ona ne odgovori. Ovde je još dobro, dole niže je toliko crkotina, da smrdi na sve strane, a nemaš gde da ih baciš. I ima dece sa ranama od nehigijene. Mi se, eto, borimo i čuvamo koliko možemo. Donesu nam s vremena na vreme po neki sapun i malo praška, ali više neko pokrade našu pomoć. Pošalju pet kamiona, jedan razdele, četiri prodaju. Gde god da nas presele, bićemo srećni, samo da je blizu grada, da se nekako snalazimo za posao. Da preživimo. A oduvek je, s vremena na vreme, po neko pustao 'buvu' da će nas tamo ili tamo. Znamo da ćemo odavde ići, kada i gde, ne zna niko - jada se O.G. Nije maloletan, ali ne bi da daje ime i prezime.
Naselje u Grockoj je građeno za vikendaše iz Beograda, da dođu u ovu plodnu pitominu i odmore tela i duše. I za radnike, koji su bili bez stanova. Naselje ispod Gazele je rađeno iz nevolje. I bede.
I sve bi ovo imalo smisla da nije 'ali'...
- Ali, cela ta priča je podmukla politička podvala. Te glasine su toliko apsurdne, da bi bilo još apsurdnije demantovati ih. Nad celom tom pričom, ako ništa drugo, stoji stečaj. Mi dugo nismo uspevali da ga okončamo, sada je urađen kompletan elaborat da se pronađe izvođač koji će postojeće objekte završiti, a imati i mogućnost da sa nečim potom izađe na tržište, da bi sav projekat bio realan. Većina tih stanova je već otkupljena i plaćena, tako da je, i da postoji volja, neizvodljivo ikoga drugoga tu naseljavati. To samo neko smešta opštinskom rukovodstvu - objašnjava Miroljub Petrović, član Izvršnog odbora SO Grocka.
U Grockoj svi znaju za tu priču. Ta priča je stigla i do nas. Do Gazele još nije stigla. Jer tamo, valjda, nema rukovodstva, ni ovog ni onog. Rajko Rosić
Čeka se pomoć donatora
- Beograd je do sada obezbedio 12,5 miliona evra za početak rešavanja problema nehigijenskih naselja - kaže Radmila Hrustanović, gradonačelnica Beograda, pripremajući se za međunarodnu konferenciju o položaju Roma, koja će biti održana krajem juna u Budimpešti. Potpredsednik gradske vlade Ljubomir Anđelković najavio je da bi naselje ispod mosta Gazela trebalo da bude uklonjeno do kraja ove godine. Grad će finansirati izgradnju novih naselja, obećava Anđelković i tvrdi da će svi objekti biti izgrađeni od čvrstog materijala i uz svu neophodnu infrastrukturu. S. J. Beskućnik svaki šesnaesti Beograđanin
Blizu 100.000 Beograđana nema nikakav krov nad glavom. Na području grada evidentirano je 150 'kartonskih naselja' u kojima živi 70.000 ljudi, pretežno Roma. Oni žive po kućama i improvizovanim objektima, kao što su limeni kontejneri, daščare, gde nema vodovoda i kanalizacije. Za vodosnabdevanje uglavnom se koriste vodovodske česme u okućnicama, a za uklanjanje otpadaka jame, kontejneri i plitki poljski nužnici neposredno uz objekte stanovanja. Uslovi života u ovim naseljima su vrlo teški. S. T. Prvi stanovi u Kamendinu
Prva lokacija na kojoj će se graditi je Kamendin. Da bi se svima pomoglo, neophodno je sagraditi još sedam naselja. Za tu namenu biće određeno barem jedno zemljište preko Dunava, blizu Padinske skele, zatim na Čukarici, Novom Beogradu, Zvezdari. U izgradnju naselje u Kamendinu biće uloženo 750 miliona dinara. U planu je izgradnja jednospratnice u kojima će biti više prostorija, a porodice će živeti u stanovima od 30 do 40 kvadrata. U stanovima će biti struje, ali će nekoliko porodica koristiti jedno zajedničko kupatilo. Sunčani breg rasprodan pre 15 godina
Naselje Sunčani breg na padinama iznad Dunava niklo je krajem 1988. godine. U trista stanova trebalo je da se useli dvadesetak radničkih porodica iz takozvanog programa socijalnih stanova. Ostatak je prodat Beograđanima, koji su nameravali da provedu vikende daleko od gradske buke. Zgrade su sazidane i pokrivene i na tome se stalo.
Za nastavak gradnje, uz više miliona dinara novih investicija, neophodno je raspetljati imovinsko-pravne sporove. Kako većina stanova ima svoje vlasnike, koji nestrpljivo čekaju kraj gradnje, nemoguće je da objekti Sunčani breg posluže za smeštaj ljudi koji nemaju krov nad glavom - kaže za 'Blic' Miroljub Petrović, član IO SO Grocka.
.jpg)
