Izvor: Politika, 30.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mostovi bez reke
Razglednica iz Valensije, grada koji se naglo razvija sa jednim jedinim ciljem – da postane najvažnija turistička destinacija na Mediteranu
Valensija sve više ulazi u modu globtrotera. Svakodnevno se menja, sa jednim jedinim ciljem – da postane najvažnija turistička destinacija na Mediteranu. Dinamičan, strastven, otvoren, gostoljubiv, konkurentan, originalan i kreativan, grad živi sva 24 časa.
Ove godine sve je podređeno 32. američkom kupu, svetskom događaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takmičenju luksuznih jedrilica starom više od vek i po, na kom učestvuju najbolje posade bogato potpomagane i darivane od gazda. Iduće godine u Valensiji će se održati svetski šampionat u atletici, a glavni događaj 2009. biće otvaranje fudbalskog stadiona, jer žele da uđu u krug velikih gradova u kojima se održavaju mečevi Lige šampiona.
U Valensiji živi oko 800 hiljada ljudi. Još u antičko doba bila je poznata po bogatstvu. Danas predstavlja kulturnu i poslovnu oblast u kojoj živi 1,5 miliona stanovnika.
Među najposećenijim mestima u gradu su: Botanička bašta, Muzej likovne umetnosti, Okeanografski muzej, Muzej nauke, građevina 21. veka, avangardnog izgleda, u kojoj posetioci mogu da eksperimentišu sa raznim prirodnim i fizičkim pojavama, da upoznaju dostignuća čovečanstva nastala tokom minulih vekova.
U Okeanografskom muzeju, koji je deo grada umetnosti i nauke, na površini većoj od 100 hiljada kvadratnih metara (najveći takav centar u Evropi) u ogromnim akvarijumima nalazi se više od pola miliona morskih vrsta.
Palata umetnosti kraljice Sofije je, u stvari, opera. A, pored nje je Hemisferik u kojem je smešten Ajamaksov bioskop u kome se filmovi projektuju na konkavnom platnu od 900 kvadratnih metara sa izuzetnim kvalitetom zvuka.
Pored tih ultramodernih objekata, stari deo grada je prepun spomenika, kitnjastih zgrada i, naravno, zelenila. Najveće šetalište sa terenima za rekreaciju, kafićima... u stvari je korito reke koje preseca desetine mostova – na suvom. Posle velike poplave (1957. godine), kad je gotovo uništen veći deo grada, gradske vlasti su izmestile reku da im ne bi više stvarala glavobolje i njeno korito ozelenele. Mostovi su, pak, ostali kao nemi svedok velike nepogode.
Dva puta godišnje, tradicije radi, održavaju se borbe sa bikovima. Velika arena izgrađena nekad samo za koridu, u kojoj ima mesta za 16.800 ljudi, sada sve češće služi za koncerte pod otvorenim nebom.
Gastronomija se zasniva na jednostavnoj i maštovitoj kuhinji. Paelju, nacionalni specijalitet, nekada su isključivo pripremali muškarci; glavni sastav je pirinač garniran morskim plodovima ili parčićima mesa, piletinom, zečetinom, puževima, školjkama, ili ribom... Paelja se priprema za dve ili više osoba. Spram veličine joj je i cena, ali ne niža od deset evra.
Drugo poznato jelo je fideua, varijanta paelje sa morskim plodovima i debelim rezancima. Uz nju se služi crno vino (vino tinto) ili pivo. Tapas je neka vrsta mezetluka. Po predanju, kad se pilo vino čaše su pokrivane nekim komadićem hrane (tapas – poklopac). To može da bude neki namaz na parčetu hleba, porcija maslinki, sitno seckanog mesa u nekom sosu, kriške paradajza, račići... Ni predjelo ni jelo, može da zasiti, a košta dva-tri evra. Ako želite nešto da kupujete, upoznajte Kort inglez, lanac robnih kuća sa izuzetno širokim asortimanom razne robe odličnog kvaliteta i najnovije mode. Stranci najčešće, pored odevnih predmeta, kupuju razne rukotvorine, stolnjake, predmete od keramike, a najviše se traže gitare i toledo mačevi.
I dok veliki centri rade non-stop, u manjim radnjama je pauza, sijesta, od pola dva-dva do pola pet sati. Radnje su, inače, otvorene do osam, devet uveče.
Zoran Plavšić
[objavljeno: 30.04.2007.]
