Izvor: Blic, 24.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Most za samoubice
Most za samoubice
Predstavnici gradskih vlasti zatečeni su idejom o postavljanju zaštitne mreže na beogradskim mostovima radi sprečavanja samoubistava, kojih u proseku bude jedno do dva mesečno. Prošle godine je beogradska rečna policija iz reke spasla 21 osobu koja je pokušala da se ubije, a policajci pretpostavljaju da je većina od 18 stradalih koji su izvučeni iz vode izvršila samoubistvo. Samoubice najčešće biraju Brankov most. Prekjuče su sa tog mosta, za samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tri sata, u ledenu reku skočile dve osobe.
U Beogradu, kako tvrdi Aleksandar Radojičić, direktor Direkcije za puteve, nije postojala inicijativa za takvu zaštitu, niti je o tome bilo ko razmišljao. On je naveo da je Direkcija zadužena za održavanje mostova odnosno za građevinski deo. U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da im 'nije padalo na pamet da sprečavaju takve slučajeve' i da oni brinu o učesnicima u saobraćaju, a ne o ljudima koji hoće da se ubiju. Gradski arhitekta Đorđe Bobić rekao je da nije kompetentan za ovu temu.
Beogradske samoubice koje odluče da sebi život oduzmu skaknjem uglavnom biraju Brankov most. Najpoznatiji je slučaj pisca Branka Ćopića koji je u martu davne 1984. godine baš na tom mestu okončao život. Skokom na beton.
U svetu je broj samoubistava skokom sa mosta smanjen postavljanjem zaštitnih limova i mreža, kao što je to slučaj u Pragu.
Kada su svojevremeno registrovali porast broja samoubica - skakača sa mosta Golden gejt u San Francisku, policajci tog grada zatražili su pomoć psihologa. I dobili su je. Preporuka je bila čudna, ali kako se pokazalo - korisna.
Policajcima je savetovano da, kad vide samoubicu, potegnu pištolj i da izgovore samo jednu rečenicu: 'Silazi, pucaću!' Strah od metka, protumačili su psiholozi, jači je od odluke da se skoči.
Na mostu su na svakih sto metara postavljeni telefoni koji služe potencijalnim samoubicama da, ako se predomisle, odmah direktno dobiju pomoć stručnjaka, psihologa i sociologa.
Sa Golden gejta je, za 68 godina, skočilo 1.300 ljudi, što tu građevinu čini mestom broj jedan za samoubistva u Severnoj Americi. U tom gradu se već godinama vode polemike da li bi na mostu trebalo izgraditi barijeru koja će onemogućiti samoubice da skoče.
Zaštitne barijere smanjile su broj samoubistava sa Ajfelove kule, 'Empajer stejt bildinga' u Njujorku ili sa vijadukta Princa Edvarda u Torontu, donedavno samoubilačkoj lokaciji broj dva u Severnoj Americi.
Istraživanja su pokazala da čak 95 odsto onih koji su sprečeni u pokušaju samoubistva skokom sa mosta Golden gejt nikada nije ponovo pokušalo da se ubije.
Kako piše list 'Njujork tajms', došlo je do velikih polemika kada su na vijadukt Princa Edvarda postavili zaštitne mreže da bi se samoubice sprečile u svojoj nameri. List je napisao da su se 'mnogi suprotstavili nagrađivanju kulturnog blaga i da je postavljanjem tih barijera zaklonjen najspektakularniji pogled na grad'. Taj projekat je pokrenuo debatu o tome koliko daleko treba da ide lokalna vlast da bi sprečila ljude da izvrše samoubistvo.
U tekstu se takođe spominje i studija o zaštitnoj ogradi koja bi trebalo da spreči samoubice da se bacaju sa mosta Djuk Elington u Vašingtonu. Ograda na tom mostu nije uslovila povećanje broja samoubistava sa drugih obližnjih mostova, što ukazuje na to da ljudi skloni samoubistvu, kada se suoče sa ogradom, neminovno zastanu, razmisle o svojoj situaciji i zatraže pomoć. S. Gavrić - V. Nedeljković
