Izvor: Politika, 31.Maj.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Morava – tužna i kužna
Da neko ubrizga bakterije u vodovodni sistem bio bi proglašen biološkim teroristom i osuđen na najstrožu kaznu. Kada cela nacija baca kućno smeće i industrijski otpad pravo u reke iz kojih svi piju vodu, nikom ništa. Ne možemo sve strpati iza rešetaka. Ukoliko nam i uopšte treba gora kazna od toga što smo sami sebe osudili na život usred deponije u koju smo pretvorili čitavu Srbiju.
Sada smo reke počeli da zasipamo i medicinskim otpadom. Više od 100 kilograma urinarnih katetera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kojekakvih ostataka iz zdravstvenih ustanova nađeno je u Zapadnoj Moravi. Koliku štetu su oni naneli živom svetu reke i ljudima iz tog kraja nemoguće je reći dok se ne saznaju odgovori na neka pitanja: da li su pacijenti koristili ta pomagala, kakve bakterije i virusi su oslobođeni u životnu sredinu i kada se to desilo.
Za Južnu Moravu, koja je nedavno snimljena potpuno prekrivena naslagama smeća, kroz koje se čamci više nisu mogli probiti, sem možda uz pomoć ledolomačke opreme, ti odgovori gotovo da više i nisu potrebni. Jer tu nije reč o ograničenom zagađenju već o totalnoj katastrofi. Dijagnoza je – apokalipsa. Ako je ona prozvana „tužnom”, Zapadnoj Moravi bi sada priličilo ime „kužna”.
Država ne ume da kaže koliko đubreta se valja moravskim slivom i ostalim rekama zato što vodoprivredna preduzeća mahom nemaju opremu ni za čišćenje priobalja, a kamoli vodotokova. Korita se eventualno raskrčuju samo od velikih prepreka koje bi ometale plovidbu. Ili je tako samo u teoriji, pošto čamci i brodovi i dalje moraju da manevrišu izbegavajući leševe goveda i živine, debla i gomile smeća koje su se stvrdnule u prava plutajuća ostrva – torpeda. Ako već vodoprivredne institucije ne znaju koliko otpada je zaposelo reke, možda bi trebalo pitati elektroprivredu, pošto postoji studija o tome koliko struje se manje proizvodi zbog zapušenih procepa u branama na akumulacionim jezerima.
I da se vodotokovi privremeno očiste ništa ne vredi dok ne budu zatrta divlja smetlišta, vrlo često ugnežđena upravo kraj obala. To potvrđuje priča Radoša Bajića. Da bi za seriju „Selo gori, baba se češlja” snimio kadrove, kako je scenario nalagao, netaknute prirode, Bajić je jednom morao da angažuje ekipu koja je samo delić reke danima čistila od svekolikog đubreta. Grupa stranaca koja je kasnije došla da uživa u divnim prizorima koje su videli na televiziji otkrila je da je moravska pastoralna idila odmah posle čišćenja bila uništena ponovnim zatrpavanjem.
Klevetnici tvrde da Srbi ne umeju da koriste reke. Umeju, ali za pogrešne svrhe – kao smetlišta. Isto kao što zaštićene parkove koristimo za bespravnu seču stabala i divlju gradnju. Preostaje samo da, po toj logici, poubijamo retke životinje i preparirane ih unesemo u kabinete i spavaće sobe. Kakve koristi od beloglavog supa koji leti toliko visoko da ga niko ne može videti?
Vladimir Vukasović
objavljeno:
