Izvor: Blic, 08.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mora se ploviti, ne mora se živeti
Deviza hanzeatskih trgovaca „mora se ploviti, ne mora se živeti“ u domaćoj obradi mogla bi da glasi „mora da poskupi, ne mora da se živi“. Naša specifičnost je da se takvo stanovište obznanjuje kao aksiom, kao istina koju je, dakle, nepotrebno dokazivati. Ako se, kao u slučaju poskupljenja grejanja, velikodušno odluče da obrazlože nove cene, opet se služe razlozima koji imaju neporeciv karakter. Čuli smo da ćemo grejanje plaćati trideset odsto više, jer je za toliko poskupeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gas. Kako se neko može buniti protiv pojava koje su, kao po zakonu o spojenim sudovima, međusobno povezane, te se otuda ne mogu osporavati?
To što važi za grejanje, važi i za sve ostalo. Svako poskupljenje se predstavlja kao moranje, kao da je reč o božjem sudu, a ne o proizvoljnim odlukama grabežljivih monopolista ili isto tako haračlijskih državnih administratora. Ma koliko se novi nameti prikazivali kao neizbežni, svi odreda se mogu lako osporiti. Jednostavnim pitanjem, na primer, zbog čega su porezi za stanove u nekim krajevima Beograda gotovo za sto odsto viši nego prošle godine. Ako su udvostručeni, tada smo u nedoumici s kakvim su opravdanjem bili dvostruko manji. Da li, drugim rečima, mnogobrojna poskupljenja proističu samo iz ekonomske nužnosti ili jednostavno zbog toga što je državi ponestalo para? O tome se, naravno, mudro ćuti, ali se zato o jednokratnoj pomoći penzionerima od pet hiljada dinara govori kao o otkriću Amerike. Pa, kada su se već o tome toliko razgalamili, što ne pitaju građane koji žive ispod granice siromaštva da li su im prihodi dovoljni da podmire troškove života? Čuli bi da se mora i živeti.
