Izvor: B92, 04.Avg.2014, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Monstrum" udarac stabilnosti MK
Skoplje -- Slučaj Monstrum, zbog kojeg se u Skoplju svakog petka održavaju protesti Albanaca, predstavlja udarac stabilnosti države, javila je TV mreža Aldžazira.
Monstrum je, naime, ime operacije za otkrivanje ubica petorice Makedonaca uoči Uskrsa 2012. godine kod Smilkovskog jezera, nedaleko od Skoplja.
Pod istim imenom je kodirano i sudjenje šesterici osumnjičenih, za koje je Krivični sud u Skoplju doneo presudu i proglasio šestoricu Albanaca krivim za krivični >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << delo terorizma i osudio ih na doživotne kazne zatvora.
Ovaj proces, kako se navodi, utiče ne samo na porodice zatvorenika već zadaje udarce stabilnosti države i medjuetničkim odnosima, koji su u poslednjih nekoliko godina, inače, vrlo krhki. Javnost je podeljena kada je reč o ovom slučaju na nacionalnoj osnovi, a u makedonskoj etničkoj zajednici postoji i interetnička podela u vezi s njim.
Mirjana Najčevska je stručnjak za ljudska prava i jedan od retkih intelektualaca koji podižu glas i brane ljudska prava, bez obzira na etnički kontekst.
"Od početka, namera je vidljivo nepoštivanje procedura, a vidljive su otvorene i očite povrede prezumpcije nevinosti. Verska i etnička opterećenost svih državnih struktura uključenih u proces ne samo da dovodi u pitanje sudjenje - već direktno podstiču versku i etničku mržnju", navela je ona.
I Jeton Šasivari, profesor na Univerzitetu u jugoistočnoj Evropi u Tetovu, smatra da u ovom sudjenju nisu potvrdjeni ni dokazi, ni krivica, a ni motiv ovog zločina.
"U sudjenju ima previše politike, emocija i konstrukcija, koje dobijaju razmere monstruoznog sudjenja. To je montirani politički, sudski i policijski proces, koji ima odredjene političke ciljeve", rekao je on.
Šasivari u tom pogledu, kao argument, naglašava izjavu ministarke unutarnjih poslova Makedonije Gordane Jankulovske date 1. jula 2012. godine, koja je, prema njemu, na apsolutan i ekstreman način prekršila prezumpciju nevinosti, koja je zagarantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, Ustavom i zakonima Makedonije. U skladu s pravnim argumentima Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, to pravo ne sme biti povredjeno, ne samo od sudova već i drugih državnih organa.
Osim prava na prezumpciju nevinosti, u ovom postupku povredjeno je pravo na pravično sudjenje, pravo na obranu i zabrana mučenja, tvrdi on i dodaje da je policija takvom kvalifikacijom praktično prejudicirala proveru činjenica.
Prema njegovim rečima, osim prava na presumpciju nevinosti, u ovom postupku povredjeno je pravo na pravično sudjenje, pravo na obranu i zabrana mučenja.
Mersel Bilali, univerzitetski profesor kaže da se ne može govoriti o poštenom sudjenju kad je pravosudje u potpunosti podredjeno vlasti.
"Sve to nema nikakve veze s istinom i pravdom, već je učinjeno kako se ne bi naškodilo političkom rejtingu premijera. Sudjenje nije bilo transparentno, a ministarka unutrašnjih poslova je prejudicirala krivicu, dok je nekoliko ljudi bilo prisiljeno da postanu zaštićeni svedoci", kategoričan je Bilali.
Sudski postupci i odluke dovode do žestokih reakcija albanske etničke zajednice. Počeli su protesti na ulicama Skoplja, ali i u drugim gradovima, tražeći pravdu i nediskriminaciju od sudova.
No, prema politikologu Ivici Bocevskom, proteste su organizovali "ekstremisti i politički oportunisti".
"Tvrditi da protesti odražavaju politizaciju i etnizaciju pravosudja samo je neuspešni pokušaj da se prikrije politička i intelektualna beda onih koji su ih organizovali", decidan je Bocevski, koji je u periodu od 2006. do 2009. bio zamenik makedonskog premijera za evrointegracije.
Ovako, medjutim, ne misli Najčevska. Ona kaže da su protesti rezultat potpunog nepoverenja u pravosudje i celokupni pravosudni sistem, što je posledica etničke manipulacije političkih stranaka.
Sudstvo u Makedoniji je u većini medjunarodnih izveštaja kritikovano zbog partizacije i uticaja politike i vlasti. Stoga profesor Bilali smatra da bi proteste trebalo nastaviti i predlaže da se oni organiziraju ispred zgrade vlade.
"Pravosudje je partizirano i privatizovano, a nalazi se u službi veštačkog nacionalizma vladajuće stranke VMRO-DPMNE-a i njeog rukovodstva, kako bi se održali što duže na vlasti", kaže Bilali.
Profesor Šasivari smatra da gradjani s pravom traže nezavisno sudstvo.
"Kada se na ovo doda nezastupljenost Albanaca - ne samo u sudovima već u celokupnom pravnom sustavu - onda nije teško zaključiti da ovaj sištem treba reformisati u smeru osiguranja medjuetničkog poverenja", kaže on.
Pravosudje se pokazalo nemilosrdnim prema onima koji su protestovali protiv odluke o doživotnom zatvoru šesterice optuženih za ubistva i terorizam. Šest je osoba osudjeno na po tri godine zatvora zbog učestvovanja na protoestu i razbijanja prozora na zgradi suda. I ova je odluka dočekana žestokim reakcijama albanske zajednice u Makedoniji, dok je za organizatore protesta dokaz da proteste treba nastaviti.
Porodica i advokati osudjenih uvereni su da je pravda na njihovoj strani i planiraju da je dokažu u Strazburu.
Sudjenje u slučaju Monstrum trajalo je godinu i po dana. Do sada je održano 37 ročišta, a prema avokatima, osudjenima nisu pokazani opipljivi dokazi koji podupiru optužnicu i presudu.
Makedonski premijer Nikola Gruevski je putem TV kanala javnog servisa na albanskom jeziku izjavio da slučaj još nije zatvoren i da će se o njemu izjasniti Apelacioni sud u Skoplju.
