Izvor: Blic, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopolisti nam uzmu 500 evra godišnje
Trgovačke marže u hipermarketima u Srbiji su od dva do četiri puta su veće nego u EU. Dok se kod nas marže u megamarketima kreću oko 30 odsto, u zemljama EU su od 8 do 18 odsto - kaže u razgovoru za „Blic" ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
- Zato su osnovni proizvodi kod nas daleko skuplji nego u Zapadnoj Evropi. To nikako nije normalno, jer su plate kod nas 350 evra a tamo 1.500-2.000 evra. Tu nešto opako ne štima, znači maloprodaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nam zida značajan deo cena.
„Blic" je napravio istraživanje o cenama Srbiji i Nemačkoj. Kod nas je sve od 20 do 30 odsto skuplje. Kako je to moguće?
Prosečna trgovačka marža u Evropi je 18 odsto za sve vidove trgovine. Ako govorimo o maloprodaji, marže se kreću od 16 do 18 odsto, dok se u radnjama tipa hipermarketa i megamarketa u Evropi te marže kreću oko osam odsto. Štaviše, oni smatraju da su u hipermarketima marže koje se izražavaju sa dve cifre prilično nepristojne. Realno, kod nas su te marže oko 30 odsto.
Pojavio se i podatak da je kod nas rabat na hleb i peciva oko 30 odsto.
Rabat od 30 odsto vam daje maržu od 42,3 odsto. Na to treba dodati troškove marketinga, kesa, koje naravno nisu besplatne" Dakle, marža na hleb kod nas je 45 odsto, što je najblaže rečeno enormna cifra. Na hlebu se barem dosad nje zarađivalo, on je služio da navučete mušteriju da uz njega kupi još pet, šest proizvoda. Sada se očito, uz maržu od 45 odsto, i na hlebu zarađuje.
Koliko bi prosečna porodica mogla da uštedi na hrani i higijeni da nije monopola?
U Beogradu imamo 1,7 miliona ljudi, odnosno pola miliona domaćinstava, i prosečan dohodak po domaćinstvu je oko 700 evra. Porodica barem polovinu tog iznosa troši za prehranu, hemiju, koje možete naći u hipermarketima. Nek samo polovinu toga kupuju u hipermarketima, to znači da tamo ostave 175 evra mesečno. Pretpostavimo da su marže 30 odsto, to je oko 52 evra. Da je prisutna i neka strana kompanija, koja ima maržu od osam odsto, na marže bismo ostavili 12 evra. Razlika između 52 i 12 je ono što vam monopolista uzima. To znači da bi prosečna porodica mogla da uštedi oko 40 evra mesečno da nema monopola, ili blizu 500 evra godišnje. To možda nije mnogo, ali zašto bi oni dali taj iznos bilo kome, kad mogu da ga potroše na letovanje, belu tehniku, šta bilo.
Kako naterati trgovce da spuste marže?
Problem se jedino može rešiti dolaskom konkurencije. Treba se zapitati ko je oterao „Merkator" kada je hteo da preuzme „C market". Tada su potegnuti svi mogući argumenti, od toga da je narod nezadovoljan do toga da ne treba Slovenci da nam sole pamet. Vlada je time poslala poruku i „Kori", i „Tesku" i „Čempionu" i svim velikim lancima koji su došli u Istočnu Evropu i doneli konkurenciju - nemojte dolaziti, mi nismo tržište za vas.
Ali iz Vlade uvek tvrde da postoji konkurencija, kao i da su svi veliki igrači dobrodošli.
Ako Vlada pod konkurencijom podrazumeva i mog komšiju koji ima radnju u zgradi sa 15 artikala, onda postoji konkurencija. Jasno je da to nije prava konkurencija, kao ni kiosk na uglu. Ako „Merkator" u celoj Srbiji ima dva objekta u Beogradu, dva u Novom Sadu i još negde poneki, a „C market" na stotine objekata, onda nema prave konkurencije. Imate taj „Intereks", ali to je jedan objekat, „Idea" ima dva objekta, „Rodić" poneki, sve je to malo u odnosu na „Deltin" dominantan položaj. Strani lanci ne dolaze jer su dobro informisani šta ih ovde čeka. Od svih investicija koje su stigle u Srbiju većina je uključivala neki dil s Vladom, gde ste vi dobijali posebne pogodnosti, najčešće tako što vam u paketu prodaju i kompaniju i tržište. Dakle, ovde sve ide tako uz neku nagodbu s Vladom. Neke kompanije su spremne na takav rizik, ali većina ozbiljnih neće u takvim zemljama da posluje.
Zašto Vlada štiti monopoliste?
Verujem da se privatne kompanije štite zato što finansiraju stranke. Možda se tu krije odgovor. Ako vi nekog bespoštedno branite, onda imate neki interes. Valjda će Vlada da odgovori zašto se tako ponaša. Drugi odgovor je neznanje i nestručnost Vlade.
Može li Antimonopolska komisija da zaustavi monopoliste?
Ne treba nama ta komisija, već mnogo konkurencije i ulazaka u Srbiju, bez mešanja Vlade. Kada bismo imali konkurenciju, Komisija bi možda jednom, dvaput godišnje imala nekog posla.
Da li će „Delta" platiti kaznu zbog monopola?
Kazna se kreće od tri do 10 odsto godišnjeg prihoda. Ako "Delta” ima maržu za koju oni kažu da je 20 odsto, a verovatno je bitno veća, i ako plate maksimalnih 10 odsto, ostaje im marža od 10 odsto, koja nije mala i opet je veća nego u EU. Dakle, nije poenta da im se zarezuju kazne, jer će i pored toga oni odlično poslovati, pa će nam još i povećati maržu. Opet ćemo mi kao potrošači da platimo iz svojih džepova tu kaznu. Dobar potez bi bio da se promeni zakon, tako da se firma monopolista, koja uporno krši zakon, može razbiti na više malih firmi. To bi za početak bilo dobro, ali nije trajno rešenje, jer ako te firme kontroliše isti holding, neće biti dobro. Dakle, vraćamo se na priču o tome da Vlada treba da pusti velike igrače da uđu na tržište Srbije.
Osim ovog monopola, koji nas najviše boli, koji još monopol vidite kao štetan?
NIS je šampion u neefikasnosti, lošoj usluzi, a monopolista je. To je katastrofa od kompanije koja nam proizvodi štetu u svakom segmentu svog poslovanja. Država ga potpomaže time što NIS ima monopol na uvoz nafte.
Kakvu štetu od toga trpe građani?
Prvo, NIS nije u stanju da se izbori sa fluktuacijama cena nafte. Svoju neefikasnost preko cena prevaljuje na građane. Druga stvar, NIS i dalje prima subvencije, dakle, mi ga finansiramo kao poreski obveznici. Imate još primera monopola. RATEL mi se nameće kao tema, jer ima monopol na distribuciju internet signala. To telo u ovom momentu sprečava privatnike da uvedu internet koji bi nas približio Evropi, i da umesto 1 mega imamo 50 mega u sekundi i da unapredimo poslovanje i život. Imate EDB koji vara svoje građane, kojima kaže dajte nam vaša brojila, mi ćemo da se brinemo o njima. Oni tako svakoj firmi koja želi da uđe na to tržište nameću trošak koji je jednak ceni brojila.
Napolju odmor za džep
- Idite u samoposlugu u Mađarskoj ili Bugarskoj i videćete da je većina stvari jeftinija. Idite u Bosnu, koja je 2000. bila enormno skuplja od Srbije, sada nam je tamo sve jeftino. Očekujete da u Nemačkoj „nutela" košta koliko i u Srbiji, a vidite da je to tamo mnogo jeftinije. „Milka" je mnogo jeftinija u EU nego u Srbiji.
Svi prehrambeni proizvodi su jeftiniji u zemljama EU, od mleka, ulja pa nadalje. Kad odem tamo, to je pravi odmor za džep.
Marketi za siromašne
U Nemačkoj imate nekoliko velikih lanaca, od kojih je jedan, „Aldi", namenjen najsiromašnijem sloju. kod njih je sve razbacano, kao na „buvljaku" ali tamo je sve jeftino. Mi takav lanac nemamo. U Nemačkoj takođe imate lanac koji prodaje jeftinu odeću i obuću. Tamo su cipele pet evra, a obučete se od glave do pete za 10 evra. U Srbiji nemate takvu mogućnost. Slobodno tržište bi nam dalo rešenje za svakoga.
