Izvor: Politika, 26.Jul.2014, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Monopolisti, a gubitaši

Nova vlada je još proletos najavila svakodnevni sistem kontrole poslovanja i profesionalizaciju upravljanja u javnim preduzećima. To će se sudeći po premijerovim obećanjima i obistiniti najavljenim smenama partijskih direktora. Jer drugog izlaza nema – bez rešenja problema javnih preduzeća neminovna je kriza javnog duga i kolaps privrede. Sedam javnih preduzeća, od ukupno 25 čiji je osnivač republika, prošlu godinu završilo je sa gubitkom od oko pola milijarde evra. Kada bi ona iz minusa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prešla u plus, smanjila bi se trećina manjka u državnoj kasi.

Razlozi za loše poslovanje javnog sektora su višestruki. Ekonomisti ukazuju da su, s jedne strane, na to uticali višak zaposlenih, niske cene proizvoda i usluga ovih preduzeća – što je način na koji država, preko javnih firmi, čuva socijalni mir. Na drugoj strani su partijski menadžeri na čelu tih kompanija, koji mahom nisu dorasli da vode tako ozbiljne kompanije.

To su u velikoj meri potvrdili izveštaji Državne revizorske institucije. Neregularne javne nabavke i njihovo usitnjavanje („Železnice Srbije”), bahato ponašanje prema imovini preduzeća i njeno nepopisivanje (u „Jatu” 40 odsto imovine nije bilo popisano), neprimereni troškovi promocije, putovanja, dnevnice (PTT je u 2012. godini za odvojeni život zaposlenima na osnovu sindikalnih aktivnosti isplatio bruto 980.000 dinara) – slika su i prilika pojedinih javnih preduzeća.

Najveću pažnju javnosti izazvalo je neracionalno sponzorisanje sportskih klubova. Nakon prepucavanja čelnika dva najveća kluba u „Utisku nedelje” čuli smo da „Telekom” ima ugovor o sponzorstvu Crvene zvezde težak 2,9 miliona evra. U javnost je isplivalo i da je Elektroprivreda Srbije 2010. sponzorisala Fudbalski klub Partizan sa 800.000 evra za učešće u Ligi šampiona. Taj isti klub sponzorisao je i „Dunav osiguranje” koje ne iskazuje gubitak, ali prema tvrdnjama poznavalaca nalazi se na staklenim nogama. Takođe i „Jat” je u periodu od 2010. do kraja 2013. potrošio oko 1,3 miliona evra, za sponzorstva sportskih klubova i organizacija.

Rezultat ovakvog ponašanja je stalni rast gubitaka, koji su u prošloj godini bili dva puta veći nego gubitak cele privrede (23,1 milijarda dinara prema podacima Agencije za privredne registre).

Ubedljivo najveći gubitaš je „Srbijagas” sa 49 milijardi dinara, a prema podacima Ministarstva finansija slede ga preduzeća koja su monopolisti i koja nemaju konkurenciju na tržištu. „Srbijagas” je za poslednjih četiri-pet godina uspeo da akumulira gubitke od 1,2 milijarde evra. U tom periodu, kako su ekonomisti proračunali pojeden je jedan „Telekom”. Do toga je došlo tako što se kroz „Srbijagas” vodila socijalna politika po kojoj se gas nabavlja skupo, a građanima prodaje jeftinije, što je rezultiralo godišnjim gubicima od 200 do 300 miliona evra.

Fiskalni savet je utvrdio da država svoja preduzeća, koja – osim nekoliko retkih izuzetaka – sva proizvode gubitke, subvencioniše na dva načina: direktno iz budžeta i praštajući im ili preuzimajući na sebe dugove koje prave. Prema njihovoj računici samo ove godine neuspešno poslovanje javnih i državnih preduzeća i banaka koštaće državu oko 600 miliona evra, ili 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što će srpska privreda i svi njeni građani u ovoj godini stvoriti.

Direktno iz budžeta najviše novca primaju javna preduzeća zadužena za puteve i železnicu. Tako će „Železnice Srbije” ove godine iz javne kase dobiti nešto preko 13 milijardi dinara (koje koriste za plate radnika) dok će „Putevi Srbije” i „Koridori” primiti 7,7 milijardi. Subvencije iz budžeta primaju i druga javna preduzeća, samo na manje transparentan način.

Osim toga, država će ove godine garantovati za 50 kredita javnih preduzeća prema domaćim bankama, u ukupnom iznosu od 847 miliona evra.

I kada se podvuče crta jasno je da je profesionalizacija menadžmenta nužnost. Ali kada je premijer Aleksandar Vučić nedavno ponudio  „Železnice Srbije”, domaćim privrednicima, niko nije pokazao zainteresovanost da preuzme upravljanje ovim preduzećem koje je istina prošle godine prepolovilo gubitak, ali sa sadašnjim minusom od 7,6 milijardi dinara i dalje svrstava u red najvećih gubitaša. Znajući šta ih čeka – članovi kluba „Privrednik” ostali su suzdržani. Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da sa javnim preduzećima treba postupiti onako kako bi postupio svaki privatnik u svom preduzeću –a on bi prvo, izabrao najbolji mogući profesionalni menadžment, nikako partijski. Drugo, on bi išao na tržišno formiranje cena.

– Neka doduše poput „Telekoma”, koji ima dva konkurenta,posluju po zahtevima tržišta. Država ga ne pomaže i svake godine od njega uzima 50 odsto profita. Ali za Elektroprivredu to ne možemo reći, jer mi godinama čuvamo socijalni mir preko cene struje, koja ne obezbeđuje razvoj tog javnog preduzeća – navodi Savić.

Treća stvar,po njemu,bilobi otpuštanje viška zaposlenih radnika, kojih u javnim preduzećima ima između 130.000 i 150.000. I to bi, kaže, trebalo uraditi bez milosti. Četvrto, privatnik bi završio tehničko-tehnološku modernizaciju u funkciji stvaranja većeg profita, ali ne bi preduzimao kapitalne investicije.

 On smatra da će mnogi profesionalci zazirati od toga da se prijave na konkurse za direktore jer veruju da će upražnjena mesta biti poverena partijskim kadrovima ili da, i ako bi bili izabrani, ne bi imali podršku jer u zaleđu nemaju partijsku podršku.

– Ako ova vlada misli da javna preduzeća izađu na zelenu granu ona mora da se skloni. Ne samo da postavi nezavisnog direktora nego da egzistira samo kao vlasnik i ništa više od toga. Ona mora da postavi ciljeve i kontroliše njihovo ispunjavanje, a da potpuno prepusti menadžmentu vođenje tih preduzeća. Ona ne sme da smeta, jer ona ne ume da upravlja kompanijama. Kao što je to u „Koka-Koli”. Tamo niko ne zna ko je vlasnik, ali se dobro zna ko je u menadžmentu, koji za svoje poslovanje odgovara akcionarima. Hajde tako da postavimo stvari u Srbiji – predlaže Savić.

Kada je reč o privatizaciji ovaj profesor Ekonomskog fakulteta smatra da „Telekom” ne treba prodavati, jer donosi profit. Ako se država na to ipak odluči trebalo bi da zadrži trećinu ili zlatnu akciju.

On je protiv privatizacije EPS-ajer ako to uradimo prodali smo strancima u ruke važan nacionalni resurs. Po njemu rešenja su dokapitalizacija ili javno privatno partnerstvo.

U grupi preduzeća u kojima država treba da zadrži vlasništvo su „Železnice” i „Pošte”.

Marijana Avakumović

------------------------------------------------- 

Ko­li­ko ima jav­nih pred­u­ze­ća

U dr­žav­noj upra­vi ne po­sto­ji je­din­stven cen­tral­ni re­gi­star pred­u­ze­ća pod nje­nom kon­tro­lom, ali pre­ma ne­kim ra­ču­ni­ca­ma u Sr­bi­ji ima oko 700 jav­nih pred­u­ze­ća. I to:

– 25 kla­sič­nih jav­nih pred­u­ze­ća, či­ji je osni­vač re­pu­bli­ka (pre­ma kla­si­fi­ka­ci­ji Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja)

– tri kla­sič­na jav­na pred­u­ze­ća, či­ji je osni­vač po­kra­ji­na

– 665 ko­mu­nal­nih pred­u­ze­ća, či­ji su osni­va­či grad ili op­šti­ne.

Me­đu­tim, po­sto­je pred­u­ze­ća či­ji je vla­snik dr­ža­va, ko­ja se ta­ko­đe ba­ve po­slom od jav­nog in­te­re­sa, a ko­ja su u for­mi ak­ci­o­nar­skog dru­štva („Te­le­kom Sr­bi­ja” ili „Že­le­zni­ce Sr­bi­je”) ili dru­štva sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću („Jat teh­ni­ka” ili „Pro­svet­ni pre­gled”) i ko­ja po­slu­ju po Za­ko­nu o pri­vred­nim dru­štvi­ma. Pre­ma kla­si­fi­ka­ci­ji Mi­ni­star­stva pri­vre­de i ona pri­pa­da­ju jav­nim pred­u­ze­ći­ma (i za­jed­no za kla­sič­nim jav­nim pred­u­ze­ći­ma ima ih 35). Ova pred­u­ze­ća po svim naj­va­žni­jim oso­bi­na­ma, vla­sni­štvu, upra­vlja­nju i po­slo­va­nju, mo­gu se svr­sta­ti u jav­na pred­u­ze­ća.

---------------------------------------- 

KAR­LOV UGAO

•Jav­na je taj­na da jav­na pred­u­ze­ća po­slu­ju taj­no.

•I ma­la na­bav­ka je ve­li­ko is­ku­še­nje.

•Ne­prav­da je da se sme­nju­ju di­rek­to­ri jav­nih pred­u­ze­ća ko­ji se još ni­su na­fa­ti­ra­li.

•Ni­su svi še­fo­vi jav­nih pred­u­ze­ća stra­nač­ke lič­no­sti. Pi­ta­nje je sa­mo da li su uop­šte lič­no­sti.

•Jav­na pred­u­ze­ća va­lja uozbi­lji­ti. Do­kle će pen­zi­o­ne­ri da se vo­zi­ka­ju gra­dom, gra­đa­ni da se ku­pa­ju su­bo­tom, de­ca da be­sne po sku­pim vr­ti­ći­ma?

•Ja­va­šluk je na sve stra­ne. Šta nam je sa­mo Me­te­o­ro­lo­ški za­vod uči­nio u ma­ju,ju­nu i ju­lu.

•Di­rek­to­ri jav­nih pred­u­ze­ća za­po­šlja­va­ju rod­bi­nujer je dis­kre­ci­ja za­ga­ran­to­va­na.

•No­vi di­rek­to­ri, no­va za­po­šlja­va­nja, no­ve ce­ne...Sa­mo su gra­đa­ni oni sta­ri.

•Dr­ža­va mo­ra da ima do­bar me­nadž­ment. Da bi se na­sta­vi­la pro­da­ja.

Dra­gu­tin Mi­nić

objavljeno: 27.07.2014

Nastavak na Politika...