Izvor: RTS, 23.Okt.2009, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monografija o Svetoj Petki
Predstavljena ilustrovana monografija "Sveta Petka - srpska slava i zaštita vernih". Monografija posvećena istorijskoj ličnosti prepodobne Paraskeve i njenom hrišćanskom životu i podvižništvu.
Kult Svete Petke veoma je razvijen u srpskom narodu. Mnoge porodice slave Svetu Petku kao svoju krsnu slavu.
Brojni srpski hramovi posvećeni su njenom imenu. Veliki broj ljudi joj se obraća molitvom za pomoć i spas u bolesti i u svim neprilikama koje snalaze čoveka u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << životu.
Često se pored hrama posvećenog Svetoj Petki, ili u njegovoj neposrednoj blizini, nalazi izvor lekovite vode, koju vernici uzimaju sa strahopoštovanjem, sa verom i nadom da će im Sveta Petka pomoći u svakoj nevolji.
Takođe je česta pojava da se Sveta Petka javlja ljudima i daje savete šta treba u ovome životu da urade da bi blagoslov Božji došao na sav dom i na osobu kojoj je pomoć potrebna.
Ilustrovana monografija "Sveta Petka - srpska slava i zaštita vernih", zajedničko izdanje "Svetigore" i Kompanije "Novosti", posvećeno istorijskoj ličnosti prepodobne Paraskeve i njenom hrišćanskom životu i podvižništvu, predstavljena je u Beogradu.
"Sve knjige iz edicije 'Svetitelji' su više od izdavaštva i predstavljaju jedan prigodan način hrišćanskog misionarstva", rekao je u ime "Novosti" urednik Milomir Kragović, naglasivši da je i ta knjiga "doprinos vraćanju duhu pravih vrednosti".
Prema njegovim rečima, do objavljivanja te - osme ilustrovane monografije, prodato je 180.000 primeraka knjiga iz biblioteke "Svetitelji" iz čega se može izvesti podatak da je oko pola miliona ljudi okrenuto vrednostima pravoslavne hrišćanske duhovnosti.
Govoreći o kultu svetiteljke koji u Srbiji dobija na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke, starešina kapele Svete Petke na Kalemgdanu protojerej-stavrofor Radomir Popović je podsetio da su mnogi umni i duhovni ljudi u to vreme našli utočište u srpskoj zemlji i da je prve zapise ostavio Grigorije Camblak.
U zapisima Camblaka, kako je rekao prof. Popović, je i prenos moštiju Svete Petke iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403. godine) i to zaslugom monahinje Jefimije, kneginje Milice, koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.
Veruje se, dodao je on, da su 100 godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, kao i muhamedanci.
Popović je najavio i međunarodni naučni skup posvećen prepodobnoj Paraskevi, u prostorijama kalemedganske kapele, koja je podignuta 1937. godine po projektu arhitekte Momira Korunovića.
O svetiteljki čije mošti počivaju u Jašiju u Rumuniji govorila je i književnica Ljiljana Habjanović-Đurović čiji je roman "Petkana" imao dosad 25 izdanja i prodat u 85.000 primeraka.
Crkva odgovara izazovima vremena
U ime odsutnog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, autora pregovora u tom i ostalim izadnjima, govorio je protojerej-stavrofor Radomir Nikčević, naglasivši da je "Svetigora" štampala 600.000 knjiga iz edicije "Svetitelji" i da je tiraž poslednje monografije 45.000 primeraka.
"Crkva mora otvoriti riznice znanja o svetiteljima jer je to način da se odgovori izazovu vremena", rekao je Nikčević, naglasivši da je veliko interesovanje naših ljudi u Evropi, Americi i na drugim kontinentima za izdanja cetinjske "Svetigore".
Prvo poglavlje poglavlje monografije o Svetoj Petki, naslovljeno "Iz hronologije srpske svetosti", je istorijski pregled života svetiteljke koja je, prema zapisima, živela krajem 10. i u prvoj polovini 11. veka.
Njene časne mošti prenošene su od Carigrada do Trnova pa odatle do Beograda i opet do Carigrada i konačno do Jašija, i svuda su dočekivane sa radošću vernika, posebno žena koje je smatraju svojom zaštitnicom.
O njenoj snazi i čudesnom pojavljivanju i iscelenjima govori se u poglavljima: "Žitija Svete Petke", "Prenos moštiju" i "Sveta Petka u svom vremenu".
