Izvor: RTS, 03.Apr.2013, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mongolija, novi azijski tigar?
Tradicionalno stočarska zemlja, koja se dugo oslanjala na pomoć SSSR-a, Mongolija je nakon pada Berlinskog zida utonula u siromaštvo. Međutim, zahvaljujući političkim i ekonomskim reformama, kao i otkriću fantastičnih zaliha ruda, Mongolija poslednjih godina beleži ekstremno visoki ekonomski rast koji bi trebalo da se nastavi i u narednim decenijama.
Tradicionalno stočarska zemlja, Mongolija je nakon pada Berlinskog zida i raspada svog velikog ekonomskog zaštitnika i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << političkog mentora Sovjetskog Saveza ostala prepuštena sama sebi. Devedesete godine su i u toj državi postale mračna stranica istorije, jer je najveći deo stanovništva živeo na manje od 30 dolara mesečno, u uslovima nedovoljne razvijenosti infrastrukture i industrije.
Međutim, zahvaljujući političkim i ekonomskim reformama, kao i otkriću fanstatičnih zaliha ruda, Mongolija u poslednjoj deceniji beleži visoki ekonomski rast. Od 2006. do 2010. godine, na primer, ekonomija ove države rasla je stopom od osam do 10 odsto zahvaljujući unapređenjima u oblasti poljoprivrede, rudarstva i uslužnih delatnosti.
Međutim, u 2011. godini Mongolija je zabeležila rast od fanstastičnih 21 odsto zahvaljujući prodorima u rudarstvu, koje sada cveta i učestvuje u ukupnom izvozu ove zemlje sa čak 80 odsto.
Najveći atributi države su bakar, zlato, srebro, ugalj, molibden i uranijum. Na osnovu velikog broja razvojnih projekata u rudarstvu i činjenice da je u Mongoliji izdato čak 3.000 dozvola za istraživanje i eksploataciju ruda, kao i na osnovu velike potražnje za sirovinama u Kini, Japanu i Južnoj Koreji, stručnjaci procenjuju da će ovaj sektor u skorijoj budućnosti povećati svoj udeo u izvozu Mongolije na čitavih 95 odsto.
Konzervativne procene ekonomista najavljuju prosečni godišnji ekonomski rast od 14 odsto tokom narednih deset godina, što je viša stopa od one koju je Kina beležila u protekle dve decenije. Nemali je i broj onih koji tvrde da će ekonomski rast u Mongoliji prelaziti neverovatnih 20 odsto.
Ova pustinjska i stepska država slavne ratničke prošlosti bi tako trebalo da se uskoro pridruži elitnoj grupi istočnoazijskih zemalja kao što su Japan, Hong Kong i Tajvan, odnosno u protekle dve decenije Kina i Južna Koreja, koje su svojim dugogodišnjim dinamičnim ekonomskim rastom i tehnološkim razvojem u prošlosti fascinirale, ili trenutno fasciniraju i predvode svet.
Gigantski rudnik - zamajac ekonomije
Sa površinom od preko milion i po kvadratnih kilometara, Mongolija je devetnaesta zemlja sveta po veličini, ali sa samo 2,9 miliona stanovnika, ona je istovremeno i najređe naseljena država planete.
Retka naseljenost u pustinjskim krajevima olakšava eksploataciju prirodnih resursa u smislu da ne postoji problem otkupa privatnog zemljišta i preseljenja stanovništva, te da su ekološke posledice po zdravlje životinja i ljudi relativno minimalne.
Najveće blago u mongolskoj rudarskoj riznici je "Oju Tolgoi", gigantski rudnik bakra i zlata u pustinji Gobi, koji će, smatra se, u budućnosti produkovati čak jednu trećinu domaćeg bruto proizvoda.
U njegov razvoj do sada je uloženo preko šest milijardi dolara, a u radovima je učestvalo čak oko 18.000 radnika među kojima i oko 6.000 Kineza, zbog potrebe da se pored kopanja jama, izgrade putevi i električna centrala u pustinji.
Ovaj rudnik, 550 kilometara južno od prestonice Ulan Batora, nalazi se u većinskom vlasništvu australijske mega kompanije "Rio Tinto", dok 34 odsto pripada mongolskoj državi.
Kada za nekoliko godina počne njegova puna eksploatacija, proizvodiće najmanje 450.000 tona bakra i 330.000 unci zlata godišnje, a moguće i trostruko više. Eksploatacija bi trebalo da traje između 35 i 50 godina. Velika prednost ovog rudnika je fizička blizina Kine, čija je granica udaljena samo 80 kilometara i čija će ekonomija, veruje se, gutati njegovu proizvodnju.
U Mongoliji velika očekivanja vezana su i za ugalj, čija će proizvodnja, smatra se, porasti sa 16 miliona tona u 2011. na 40 miliona u 2020. godini, i čak 240 miliona tona u 2040. godine.
Opasnost od prevelikog oslanjanja na Kinu
Mongolska vlada trenutno traži način da diversifikuje rute za izvoz koje sada gotovo isključivo vode u Kinu, odnosno, pokuša da preko ruskog Dalekog istoka, pa čak i Severne Koreje, svoje rude doturi Japanu, Južnoj Koreji i drugim potencijalnim mušterijama, jer bi preveliko oslanjanje na potražnju u najmnogoljudnijoj zemlji sveta moglo da Ulan Bator učini ekstremno ekonomski i politički ranjivim.
Ekonomska razmena između Mongolije i Kine porasla je čak 20 puta u periodi od 2002. do 2012. godine.
Prošle nedelje japanska delegacija na čelu sa premijerom Šinzo Abeom posetila je Mongoliju i potpisala više ugovora za saradnju u oblasti rudarstva, koji između ostalog predviđaju i transfer japanske tehnologije u oblasti eksploatacije i umanjivanja ekoloških posledica zagađenja.
Japan, koji je usled nuklearne katastrofe u Fukušimi zaustavio čak 48 od svojih 50 funkcionalnih nuklearnih reaktora sada ima ogromne potrebe za ugljem i prirodnim gasom i nesumnjivo će postati velika mušterija Mongolije, te svojom tražnjom pospešiti njen ekonomski rast.
Mongolija, novi azijski tigar?
Izvor: B92, 03.Apr.2013
Tokio -- Tradicionalno stočarska zemlja, koja se dugo oslanjala na pomoć SSSR-a, Mongolija je nakon pada Berlinskog zida utonula u siromaštvo...Međutim, zahvaljujući političkim i ekonomskim reformama, kao i otkriću fantastičnih zaliha ruda, Mongolija poslednjih godina beleži ekstremno visoki...
