Izvor: Politika, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Molitve Bogorodici za spas srpskog naroda
Dolaze u manastir Sokolicu i Albanci, krišom, ali poštuju kip Majke božje i mole se za ozdravljenje – kazuje mati Makarija
Kosovska Mitrovica, Sokolica – S teškom mukom su se mimoilazila vozila i vernici, koji su od ranog jutra hrlili put manastira Sokolica, na Veliku Gospojinu, praznik posvećen Uspenju presvete Bogorodice, kako bi prisustvovali jutarnjoj svetoj liturgiji, koju su služili zvečanski sveštenici uz sasluženje sestrinstva manastira Sokolica. Ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jutra nije bila potrebna pratnja Kfora, ali su njegovi pripadnici ipak bili tu, uz magistralni put Leposavić–Priština, odakle se odvaja put nasut tucanikom, dužine četiri kilometra, do manastira koji je istorijski spomenik kulture prvog reda od posebnog značaja, iz 13. veka.
Samo su policajci Srbi, iz redova kosovske policije, tog jutra zavodili red, usmeravajući automobile, i građane molili da naprave red, kako bi svi stigli da se tog dana, 28. avgusta, pomole Bogorodici sa Hristom, koja je "pre pet vekova doletela iz Banjske, stala na drvo i pozvala narod da tu podigne crkvu".
Sokolica se nalazi ispod samog Sokoličkog brda, sagrađena je u 14. veku, kao zadužbina zeta cara Lazara (iz plemena Musića), i nalazi se u okruženju sela nastanjenih Albancima – Boljetin, Žaže, Dedinje... Manastir je opasan zidom dugim 380 metara i nalazi se tik uz kulu Isa Boljetinca, albanskog kosovskog junaka o kojem Albanci iz ovih sela, ali i oni dublje s Kosova, ispredaju legende. Od 1956. Sokolica je ženski manastir i važno je sedište ikonografije i fresko-slikarstva.
Sekirom na igumaniju
Svaki dobronamernik i gost na praznik Uspenja presvete Bogorodice dočekan je čašicom rakije, kafom i sokom. Prepričava se događaj od pre nekoliko dana, kada je, dok je besneo požar kraj manastira, Albanac iz Boljetina sekirom nasrnuo na mati Makariju.
– Krajem jula, uz pomoć hrabrih momaka iz zvečanske opštine, ali i vojnika Kfora, uspeli smo da ugasimo požar koji je došao do zidina manastira. Pre nekoliko dana ponovo je odnekud krenulo da gori rastinje oko manastira, pa je bila ugrožena i škola u Boljetinu. Povikala sam na vojnike, ali i na moje sestrinstvo, da krenemo kofama da gasimo požar komšijama Albancima. Odjednom se ispred mene isprečio, meni dobro poznat, momak kojeg sam već dva puta spasla zatvorske kazne, sekirom je nasrnuo na mene, psovao mi srpsku majku, govoreći da je on Ramuš Haradinaj. Od linča su me jedva spasli grčki vojnici, a momak je ubrzo pritvoren – otkriva za "Politiku" mati Makarija, igumanija sokolička, jedna od najobrazovanijih srpskih monahinja: bila je docent (hemija) na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, a teologiju je diplomirala na univerzitetu u Solunu i važi za jednog od najboljih fresko i ikono pisaca Srpske pravoslavne crkve. Govori nekoliko jezika, ali nerado priča o tome.
Zahvaljujući mati Makariji, ne samo 17. marta 2004, već i u ratu 1999, sačuvan je mir i spokojstvo u Sokolici, a uspela je da pomogne i sestrinstvu koje se nalazilo u manastirima širom Kosmeta. Tog 17. marta, utočište kod nje pronašle su monahinje Deviča koje su jedva spasle glavu, a koje je mati Makarija, sa vojnicima Kfora, uspela da izvuče iz, po zlu čuvene, Drenice.
– Dolaze ovamo i Albanci, krišom. Poštuju kip Majke božje i mole se za ozdravljenje. Dolazio je i Albanac sa detetom koje nije govorilo, a posle boravka kod nas dete je ozdravilo. Bio je ovde i Agim Čeku – kazuje mati Makarija, dok zajedno vraćamo priču na mermerni kip "Bogorodica sa Hristom", koji je 2004. bio izložen u Metropoliten muzeju u Njujorku, u okviru izložbe "Vizantija – snaga i moć".
A ispred, i u crkvi u kojoj je izložen kip Majke božje – redovi. Na samoj skulpturi nekoliko desetina zlatnih lanaca, narukvica, bisernih ogrlica... Sve su to darivali pravoslavni hrišćani, pomolivši se Majci božjoj za zdravlje, ozdravljenje i spas srpskog naroda.
Oprost i pohvala Albancima
Manastir nema svoju ekonomiju, a smirene monahinje u bašti gaje ono za šta ne moraju da silaze na pijacu u Zvečan i Kosovsku Mitrovicu. Igumanija sokolička mati Makarija priča da u ikonopisačkoj radionici rade ikone koje krase mnoge crkve u Srbiji i inostranstvu, slikaju freske i ikone, prodaju ih i time se izdržavaju.
– Završili smo zid koji nas štiti od nepoznanika i nepozvanika, a uz pomoć Ministarstva za infrastrukturu sagradićemo i gostinski konak. U planu je da obnovimo telefonske i stubove za struju, jer nam je u nedavnom požaru sve to izgorelo. Tražićemo da nam se telefonske žice izvedu preko sela Rudara, preko zvečanske opštine, a ne, kao do sada, da idu preko albanskog sela Lipe. Jer, dešavalo se da nam kablovi budu isečeni – govori mati Makarija i dodaje reči oprosta, ali i hvale za tamošnje Albance, jer, kaže, i među njima ima dobrog naroda, ali da, kao i svuda u svetu, postoje grešni ljudi.
– Svaka sila je za vreme. Ovo što se danas događa i što se događa unazad osam godina ne mogu rešiti ni Amerika, ni velike sile. To će rešiti Bog – zaključuje mati Makarija, dok nas ispraća.
Biljana Radomirović
[objavljeno: 31.08.2007.]
