Izvor: Politika, 24.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Molitva, a ne prejedanje
Krsna slava kod pravoslavnih Srba nije ostatak paganskog verovanja u domaće bogove. Takve tvrdnje, kako kaže protojerej-stavrofor Hadži Ljubodrag Petrović, proturaju zlonamerni ili oni koji ne znaju pravi hrišćanski smisao slave.
"U paganstvu je bilo kumira i domaćih bogova. Ali sveti Nikola i svi ostali svetitelji nemaju nikakve veze s tim izmišljenim božanstvima. Krsna slava je čisto hrišćansko slavljenje Boga i svetitelja, jer su se tada na veće crkvene praznike čitave >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << porodice krštavale. Ako je u ponekim krajevima u običajima i ostalo paganskih primesa, to je samo dokaz da oni koji su primili hrišćanstvo nisu dovoljno hrišćanski uzrasli", objašnjava otac Ljubodrag koji podseća da se Sveti Nikola Čudotvorac 19. decembra u crkvi Hristovoj proslavio 1663. put.
Krsna slava je veliki i sveti dan u životu svakog pravoslavnog hrišćanina i vernika. Toga dana je porodično molitveno slavlje, jer se proslavlja svetitelj koji je Božji ugodnik što znači da je dobio dar Duha svetoga da pomaže ljudima u raznim situacijama.
Zahvalnost Bogu
Kako ističe otac Hadži Ljubodrag Petrović, običaj je da sveštenik nekoliko dana pre slave dođe u kuću svečara i osvešta vodicu. Na dan slave cela porodica, predvođena domaćinom, nosi u hram kolač, žito, crno vino i sveću. Posle čina rezanja kolača, u domu uz molitve i pevanje tropara svecu, domaćin pali sveću i dočekuju se gosti.
"Porodice bi trebalo da se molitvom i postom pripreme i na dan slave, ako se služi Sveta liturgija, da se pričeste u crkvi. Za slavu se priprema trpeza za goste, ali iz zahvalnosti Bogu što nam je tu hranu darovao, a ne da bi se prejedali i opijali. Ne bi trebalo da hrana i piće pretežu u odnosu na molitveno slavlje, već da budu u harmoniji", kaže ovaj sveštenik, inače i sekretar Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Otac Ljubodrag priznaje da danas ima anomalija u obeležavanju krsne slave. Pojedini domaćini kolač nose na brzinu u crkvu samo zato što se valja ili iz običaja, jer su tako radili preci, a žure zapravo da trpezu snabdeju s dovoljno hrane i pića. Krsna slava bi po pravilima u domu trebalo da se slavi samo jedan, a ne tri dana. Ako se slavi više dana ispada da gosti dolaze samo da bi jeli i pili, a svetac se slavi samo jedan dan uz upaljenu sveću i žito koje se služi s parčetom slavskog kolača.
"Nažalost, ima ljudi koji dolaze na slavu i ne prekrste se i ne pomole Bogu, nego odmah krenu na piće i jelo. Sada se i puši dok sveća gori što ne bi smelo. Vode se ružni razgovori, a čuju se i psovke. U ranija vremena pušači su imali pravilan odnos prema svetkovini, pa su se suzdržavali. Nekada su ljudi imali poštovanje prema svetitelju pa su, kako kaže naš narod, goveli (stajali). Domaćin uopšte nije sedao sa gostima, nego je stajao dok sveća gori. Na taj način je iskazivao poštovanje prema svetitelju, jer je stojeći i služeći goste podnosio određeni podvig", pojašnjava ovaj sveštenik SPC.
Tamo gde crkvena pouka nije stigla za pojedine slave, a pre svega za Svetog arhangela Mihaila, svečari ne spremaju žito. To je pogrešno, jer u crkvi nema živih i mrtvih svetitelja.
Koljivo i žito
"Čovek je besmrtno biće, a sveci su sveta besmrtna bića. Molitva za krsnu slavu se vrši i za pokojne i za žive. Zato se žito kao simbol smrti i vaskrsenja i sprema. Radi te simboličke izražajnosti bolje je da se žito ne melje, već da se cela zrna stave u činiju i zaslade. Kad
čovek gleda koljivo onda razmišlja kako to mrtvo zrno pšenice kada se stavi u zemlju oživi i vaskrsne", priča naš sagovornik.
Slavski kolač ne bi trebalo da se naručuje u pekari, jer on simbolizuje samog gospoda Isusa Hrista i njegovu krsnu žrtvu. Domaćica bi trebalo da ga umesi osveštanom vodicom i time i ona prinese neku žrtvu. Pogrešno je, kako kaže otac Ljubodrag, slavske kolače ukrašavati životinjicama, na primer, pticama: "Ispada da smo mi pagani, pa prinosimo Bogu životinje. Na kolač se utiskuje pečat sa slovima IS HS NI KA što znači – Isus Hristos pobeđuje, a ukrašava se isključivo grožđem, jabukama, orasima".
Protojerej Ljubodrag priznaje da se ponekad postidi kada vidi kako se slava slavi i pita kako je moguće da naš narod toliko nisko padne. Ali, kako kaže, narod ipak ne treba kriviti, jer on je učenik, a sveštenstvo učitelj: "Ako učenik ne zna, znači učitelj je kriv, jer ga nije dobro ili uopšte naučio kako treba da se ponaša prilikom slavskog obreda".
– Ako se slava slavi samo radi običaja, to je nešto prolazno. Nema duhovnu dimenziju. Slavljenjem svetitelja treba da težimo da nam Bog svojim blagoslovom i ljubavlju omogući zadobijanje večnog života i da nas uvede u carstvo nebesko. To je ta ushodna linija, jer je cilj da čovek obesmrti svoju dušu. Zato je krsna slava prilika da oni koji slave pretresu svoj život. Pokaju se za učinjene grehe. Treba se izmiriti sa svima, jer slava treba da bude dan duhovnog preporoda, prilika da čovek zauzme pravilnu orijentaciju u svom životu, a ne samo da se sve svodi na jelo i piće – naglašava otac Ljubodrag.
Milenko Pešić
-------------------------------------------------------------------------
Posne i mrsne slave
Ako slava padne u sredu i petak ili u vreme posta, kao Sveti Nikola, trpeza je uvek posna. Ali, kako objašnjava protojerej-stavrofor Hadži Ljubodrag Petrović, ima ljudi koji kažu: "Služimo posnu hranu dok sveća gori, pa posle prelaze na pečenje".
– Takav običaj nije dobar, ne možemo govoriti da je zlo, ali nije verski ispravno, zato što svečari ne rade onako kako crkva propisuje, već po svome – objašnjava otac Ljubodrag.
Po crkvenom učenju, ne postoji posna i mrsna hrana, već dozvoljena i nedozvoljena hrana u vreme posta. Hrana sama po sebi nije ni dobra ni zla. Bog je, kako ističe protojerej Ljubodrag, stvorio hranu da je čovek upotrebljava. Ali u vreme posta ne jedu se meso, jaja i mleko kako bi vernik smirio strasti i duhovno ovladao sobom.
Šta uraditi ako neko ode u goste, a svečar je umesto ribe spremio meso za trpezu?
– Teško je to nekad razgraničiti. Apostol Petar kaže: "Kako ti prinesu, tako jedi". Ako znaš da taj koji ne slavi kako crkva propisuje bolje je da se ne ode. Ali, ako si već na slavi, zbog ljubavi prema prijatelju, onda posluži se reda radi hranom koja je na trpezi. Više iz pristojnosti da ne bi ožalostio onoga ko slavi – kaže Hadži Ljubodrag Petrović. M. S. P.
-------------------------------------------------------------------------
Nikoljdan, Aranđelovdan, Jovanjdan...
Svaki dan u crkvenom kalendaru posvećen je uspomeni na nekog svetitelja. Ne praznuju se svi dani jednako. Po pravilima Srpske pravoslavne crkve, praznici se bogoslužbeno dele na velike, srednje
i male. Tako imamo gospodnje, bogorodične, anđeoske, proročke , apostolske, pa zatim praznike svetih otaca, pastira, mučenika, sveštenomučenika, prepodobnih, pravednih, besrebrenika i čudotvoraca.
Kao krsnu slavu Srbi najviše proslavljaju Svetog Nikolu (Nikoljdan 19. decembar), zatim Sabor svetog arhangela Mihaila (Aranđelovdan 21. novembar), Svetog Jovana Krstitelja (Jovanjdan 20. januar), Svetog velikomučenika Georgija (Đurđevdan 6. maj).
Posle ove velike četvorke Srbi najviše praznuju sledeće svetitelje kao krsno ime: Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan (9. januar), Sveti velikomučenik Dimitrije (Mitrovdan, 8. novembar), Prepodobna mati Paraskeva (Sveta Petka, 27. oktobar), Sveti apostol i jevanđelist Luka (Lučindan, 31. oktobar), Sveti apostoli Petar i Pavle (Petrovdan, 12. jul), Sveti Kozma i Damjan (Vračevi, 15. novembar), Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija (Đurđic, 16. novembar)...
Mnogi svečari osim glavne slave proslavljaju još jedan dan koji se odnosi na svetitelja. Tako mnogi koji slave Svetog Nikolu preslavljaju i Prenos moštiju svetog Nikolaja ( 22. maj), odnosno ako slave Jovanjdan preslavljaju Ivanjdan 7. jula.
Osim domaćih krsnih, ima i crkvenih, školskih, opštinskih i esnafskih slava. Svaka crkva i manastir posvećeni su nekom Božjem ugodniku. Među poznatijim manastirskim slavama su: Ostrog– Sveti Vasilije Ostroški (12. maj), Dečani – Sveti kralj Stefan Dečanski (Mratindan 24. novembra), Devič – Sveti Joanikije Devički (15. decembar), Đurđevi stupovi – Đurđevdan...
Svaka mesto u Srbiji ima svoju slavu. Tako, na primer, Beograd slavi Vaznesenje Isusa Hrista (Spasovdan, 40. dan posle Vaskrsa) svečanom litijom koja ide ulicama grada posle Svete liturgije u Vaznesenjskoj crkvi.
Sve srpske škole slave Svetog Savu 27. januara. Knez Miloš je prvih dana 1827. godine zapovedio da se Sveti Sava svetkuje kao najveći Božji ugodnik. Ali, tek zakonom od 26. januara 1841. godine Sveti Sava je postao zaštitnik škola.
M. Pešić
[objavljeno: ]
