Izvor: Southeast European Times, 16.Okt.2012, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moldavija sprovodi zabranu komunističkih simbola
Moldavija sledi regionalni trend zemalja koje pokušavaju da se suoče sa svojom komunističkom prošlošću, ali Komunistička partija tvrdi da je zabrana simbola napad na glavnu političku opoziciju.
16/10/2012
Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 16.10.2012.
Zabrana komunističkih simbola u Moldaviji stupila je na snagu 1. oktobra, što je naišlo na protivljenje vodeće opozicione stranke Komunističke partije, dok pristalice kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da je takva zabrana obavezna ako zemlja želi da zatvori poglavlje svoje turbulentne istorije i posveti se demokratskim vrednostima.
Odluka je deo šireg zakona usvojenog sredinom jula u moldavskom parlamentu, u kojem dominira Savez za evropsku integraciju, prozapadna koalicija na čijem je čelu premijer Vlad Filat. Zakonom se osuđuje totalitarni komunistički režim iz prošlosti.
Komunistička partija, koja ima 42 mesta u parlamentu od 101 poslanika i još su joj stranački simboli srp i čekić, kaže da neće odustati od svog simbola. Ako stranka ne bude poštovala novi zakon mogla bi da bude zabranjena, dok bi druge organizacije koje koriste simbol mogle da budu novčano kažnjene.
Komunistička partija, na čelu sa Vladimirom Voronjinom, kaže da bi mogla da iznese zakon pred Evropski sud za ljudska prava.
Njegove pristalice ukazuju da je usvojen u znak sećanja na one koji su propatili tokom diktatorske sovjetske vladavine, koja je okončana 1991. godine. Moldavija, koja je nekada bila deo Velike Rumunije, pripojena je Sovjetskom Savezu 1940, u sklopu sporazuma o neagresiji između nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza.
„Zakonom se osuđuju zločini komunističkog režima čiji su simbol bili srp i čekić“, rekao je Mihaj Gimpu, osnivački član Saveza za evropsku integraciju i bivši privremeni predsednik, u izjavi za SETimes.
„Komunizam je ovde uveden bajonetima i tenkovima i izazvao je nacionalnu tragediju među Rumunima, od kojih je više stotina hiljada deportovano u Sibir i oterano. Zbog toga je ovaj zakon pre svega naša moralna obaveza“, izjavio je on za SETimes.
Ali, Gimpu je takođe rekao da bi zakon mogao da utiče i na podršku birača komunistima.
„Očekujemo značajne posledice na izbornom planu, jer većinu birača Komunističke partije čine stariji ljudi nostalgični za prošlim vremenima, koji generalno glasaju vođeni simbolom, a ne imenom stranke“, rekao je on.
Za razliku od situacije u drugim postsovjetskim državama, u Moldaviji je Komunistička partija ostala jaka i vladala je veći deo postsovjetskog perioda, sve do kontroverznih izbora u aprilu 2009, koji su doveli do formiranja prozapadne koalicione vlade.
„To je zaista direktan izazov Komunističkoj partiji i usmeren je na njeno eliminisanje i izbacivanje ozbiljnog konkurenta iz igre“, rekao je Vladimir Turčan, lider levičarske stranke Ujedinjena Moldavija i bivši komunistički poslanik i ambasador u Rusiji, u izjavi za SETimes. „Ali, ne mislim da je to prioritet za Moldaviju ovih dana. Zašto osuđivati prošlost umesto da gledamo sadašnjost?“
Zabrana je takođe izazvala gnev Rusije, koja je rekla da ta mera predstavlja skrnavljenje i besmislicu.
Ali, neki su pozdravili odluku.
„Ne možemo da se pobrinemo za sadašnjost i gradimo budućnost ako ignorišemo prošlost“, izjavio je za SETimesAndrej Istrati, 37-godišnji moldavski nastavnik iz rumunskog grada Jašija. „Ne možemo da se pretvaramo da nam nije naneta šteta u ime komunističkog simbola. Ne možemo da krijemo to od budućih generacija, jer bi to bio kukavički čin. Zašto su onda druge zemlje osudile komunizam?“
Prva zemlja koja je to učinila bila je Češka Republika 1993. godine. U januaru 2006. godine Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je Rezoluciju 1481, u kojoj su komunističke partije Evrope osuđene i pozvane da osude zločine koje su u prošlosti počinili komunistički režimi.
Rumunija je formalno osudila komunističku diktaturu u decembru 2006. godine, dok je ukrajinski parlament usvojio zakon kojim se gladovanje koje je tridesetih godina nametnuo Sovjetski Savez osuđuje kao čin genocida. Ovog januara bugarski parlament je takođe osudio prisilnu asimilaciju turske etničke manjine osamdesetih godina od strane komunističkog režima Todora Živkova, koji je zbačen 1989.
Rumunija, Bugarska, Mađarska, Letonija, Litvanija i Češka Republika takođe su 2010. godine zatražile od Evropske komisije da poricanje komunističkih zločina odredi kao krivično delo, ali je Brisel odbacio taj zahtev.
Nastavak na Southeast European Times...
