Izvor: Politika, 02.Apr.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mokranjac na tenderu
Tenderisanje je dostiglo vrhunac! Blago siromašnima duhom koji sastaviše pompezni zakon o Javnim nabavkama koji u domenu kulture – i odslikava njihovo siromaštvo duhom. Apelujem da se raspiše tender za pamet. Tada bismo svi Srbi bili prepametni što bilo kojoj vlasti ne bi odgovaralo. Uprkos svemu, Srbiju u svetu, uz očajanje političke elite, jedino predstavljaju sport i kultura, a u tome je uloga vlasti minorna, što baca u zaborav bolno nam pitanje: kultura šta to beše? Neprosvećeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlastodršci vade pucaljku na kulturu kao da imitiraju neću vam reći koga. Kakav je to pojam ,,kulturna politika” ili gluposti recidiva ,,kulturno-umetnički program” koji je bio zabava za mase. Koji je to umetnik koji stvara po kulturno-umetničkom programu?
Sporadično, i ja sam bio taj „u nedostatku dokaza” kada te niko nije pitao da li si član partije nego koliko vrediš i bivao odlično plaćen.
Jelena Kajgo, direktorka Bitef teatra, lepo kaže: „Kralj Lir ne može na tender”. Jelena je omašila da zakonodavce obavesti da Šekspir odavno nije među nama, i da na Dedinje pošalje mapu Beograda kako bi u prolazu prema muzeju automobila „old tajmera” pronašli seni Mire Trailović. Prorok Tarabić koji je predvideo sve što se odigralo u istoriji Srba omanuo je na tenderu naše svakodnevice. Shvatam čoveka jer težina pretpostavke je da će „pevaljke”, „Farme”, velika „srpska braća” i ostale dike naše „kulture” sanjati da preuzmu pozorišta u vreme „Titanika” srpske kulture
Scena za Orvela: na primer pita neki iz KUDOVA (kulturno-umetničkih društava) da li mogu da na „tender” prizovu seni kompozitora St. St. Mokranjca, ili životnu Isidoru Žebeljan, ili genijalca Boru Dugića, ili vrhunskog scenografa Tabačkog. Slutim da će se ozakonjeni i neuki partijski zakonodavci barem raspitati od kakvog značaja je kultura jednog naroda uzimajući u obzir sunovrat u srpskom parlamentu koji zaseda u skoro praznoj sali a koja se ispuni samo kada se glasa ili gleda fudbalska utakmica naše reprezentacije. Ogledalce moje! Podrazumeva se da na kraju glasanja svi odu da pojedu „na džabaka” i da osvetle budućnost uz pomoć Potemkinovih sela u kojima svetle pozorišta i muzeji, mnoštvo raznih koridora, puteva bez rupa i zakrpa, bez snova o južnoj pokrajini. „Raj” srpske svakodnevice remeti tok mutne reke Morave, pa se dosetiše da je kanalizuju. Ideja o kanalizaciji je sjajna. Lako je pogoditi zašto.
Zoran Hristić
objavljeno: 02.04.2013.
