Izvor: Večernje novosti, 15.Apr.2017, 16:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moje dete ne zna da sam u zatvoru

Potresne priče iz požarevačkog KPZ, jedinog u kojem kaznu izdržavaju žene. G. P., žrtva trgovine ljudima, robija 18 godina zbog ubistva NIJE moralo ovako da bude. Pogrešna procena navela me je na pogrešan korak, a on me je koštao više od pola mog života. Nije trebalo toliko da verujem ljudima. Moja je greška što sam uvek videla dobru stranu, ali nikada i lošu. Ono što sam uradila pratiće me kroz ceo život. Izdržaću sve što treba, ali teško se nosim s patnjom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << što sam razdvojena od deteta. Boli me toliko da nemam reči da to opišem. Ovim rečima G. P. (43), jedna od osuđenica Kazneno-popravnog zavoda u Požarevcu, jedinom u Srbiji u kojem zatvorske kazne izdržavaju žene, iznosi, za "Novosti", delić svojih osećanja. Na pitanje zašto je tu, odgovara - zbog ubistva. Osuđena je na 18 godina. U startu kaže da ne želi mnogo da priča o onome što ju je dovelo iza zidina ovog zdanja u kojem je dve i po godine. Nije htela da se slika, kao ni da otkriva identitet. - Ubijen je jedan strani državljanin - navodi, izbegavajući da izgovori da je to ona uradila, i onda, uz uzdah kao opravdanje za takav postupak, nastavlja: - Mogu samo da kažem da sam identifikovana kao žrtva trgovine ljudima i da je to koren čitavog događaja, čitave te tragedije. Više puta sam pokušavala da izađem iz tog života, da se spasem. Ali bezuspešno. Osuđena sam, prihvatila sam kaznu, došla na izdržavanje, jer znam da ću jedino tako moći da započnem život iz početka. Kaže da se postupak protiv nje vodio punih 11 godina, da je 19 meseci bila u pritvoru, a ostatak do pravosnažnosti presude na slobodi. Za to vreme upoznala je svog sadašnjeg supruga i rodila dete. - Naš odnos nisam htela da započnem na lažima, pa sam mu odmah ispričala sve o sebi - navodi G. P. - Na njemu je bilo da li će to da prihvati ili ne. Podrška supruga, kao i moje cele porodice, mnogo mi znači. Dete je još malo i ne zna da sam ovde. Misli da radim. Kad bude došlo vreme, i ono će saznati istinu. Svesna je toga da će je ono što je uradila pratiti do kraja života. Do izlaska iz zatvora ima još dosta godina, ali i pored toga ponekad razmišlja o tome šta će raditi kad odsluži kaznu.Osuđenice kažu da im je lakše kada imaju šta da rade / Foto: Z. JOVANOVIĆ - Majka ima komad zemlje, dovoljan za početak, pa sam razmišljala o uzgoju pistaća ili cveća - nastavlja priču, uz smešak. - Rekla sam mojima da mi nabave literaturu, da proučim sve to. Inače, od prvog dana u zatvorenom paviljonu radim, sada u pogonu kao krojač, za šta sam ovde završila obuku. Osim toga, idem na dramsku sekciju koju vode naši vaspitači. Dosta čitam, najviše literaturu duhovnog sadržaja, a pišem i dnevnik. Posvetila sam ga svom detetu i jednog dana ću mu dati da ga pročita. Da zna da ga nikada nisam ostavila. Ni M. N. (67), koja je pristala na razgovor, nije bila voljna da potpuno otkrije svoj identitet. Ne želi to zbog svojih. Osuđena je na četiri godine zbog zloupotrebe službenog položaja, a uskoro će pisati molbu za uslovni otpust, jer je izdržala skoro dve trećine kazne. - Želela sam da spasem firmu u kojoj sam radila. Ali ušla je kontrola, napravljen je presek i utvrđene su manjkavosti. Nisam ispoštovala odgovarajuće procedure, računajući da cilj opravdava sredstva - priča M. N. - A da je bilo lične koristi, bila bih osuđena na strožu kaznu. Ne opravdavam ono što sam uradila, niko me nije na to terao. Nisam ja jedina koja zbog toga odgovara, ali sam htela da se što pre sve završi. Time sam sebe rasteretila, odgovaram za ono što sam uradila i stavljam tačku. Smatram glupošću to što sam uradila, ne očekujući takav kraj. Kad izađem, vraćam se porodici, imam unučiće.Foto: Z. JOVANOVIĆ Ova veoma vitalna žena kaže da je potpisala da bude radno angažovana, iako zbog godina ne mora da radi. Kaže da joj tako brže prolazi vreme. Osim toga, pošto je fakultetski obrazovana, podučava osuđenice koje studiraju, ali i uči one koje ne znaju da računaju: - U tome sam našla satisfkaciju. Radim i na održavanju staze, imamo leju koja se proteže celim dvorištem. Mislim da bi ženama ovde mnogo značilo kad bi se više forsirali razgovori na različite teme i podučavanje, jer će im to mnogo značiti kad iz zatvora izađu. SAMOĆA G. P. (43) uz osmeh kaže da je sportski tip, međutim, zbog manjih srčanih problema ne sme da se takmiči. Zato je vatreni navijač. Sa svim ženama je dobra, ali ima, kaže, određenu distancu, jer je tako život naučio. Zato, na kraju, najviše voli da bude sama sa sobom.KAD PORASTE TENZIJA POSMATRAJUĆI žene, nekada razmišljam da se mnoge od njih ne bi našle ovde da je sitacija u našem društvu drugačija, da nema toliko turbulencija - kaže M. N. - Veliki broj žena je neobrazovan i sklon praznoverjima. Sve smo različite. U ovoj sredini se od sitne stvari napravi planina. Često eskaliraju sukobi na sitnicama, ali osoblje reaguje brzo i efikasno, ne dozvoljavajući da dođe do većih problema. Čim se oseti da raste tenzija, odmah se zatvorenice premeštaju u druge sobe ili drugi paviljon. U slučaju da se nekada osećamo psihički loše, tu su psiholozi, pa nam bude koliko-toliko lakše.

Nastavak na Večernje novosti...