Izvor: Večernje novosti, 08.Nov.2013, 22:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moj sin je prokockao i očevo grobno mesto

GDE sam pogrešila? Ne znam... Stalno se preispitujem... Da li sam i kako mogla da učinim više da ga izbavim iz nesreće. Naše zajedničke nesreće.Jasna Z. iz Beograda, majka dvadesettrogodišnjeg Nenada, pet godina se borila da sina otrgne od kockanja preko interneta. Nije uspela.Ona ne žali za imovinom koju je prokockao: porodičnu kuću, imovinu Jasmininih i roditelja njenog muža. Čitavo bogatstvo koje su čuvali za jedinog naslednika ove ugledne porodice - njihovog Nenada. Žali jedino, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kaže nam, što mora da prizna da je sahranila i poslednju nadu.- Mislila sam da podižem čoveka, a on je postao zver - kaže u potresnoj ispovesti.Dok govori, drhti. Kao da se upravo sad događa drama kroz koju prolazi.- Ili novac ili te davim. Ovako, kao pile ću da te udavim. Tako mi je govorio. I sve stezao šaku o šaku pred mojim očima. Dobro, snaći ću se, samo me pusti... Onda sam izašla, pozvala policiju. Odveli su ga. Sad je u zatvoru. Kao nasilnik.A Nenad je, zapravo, zavisnik od onlajn kocke. Dva puta je Jasmina pokušala da ga privoli na lečenje. Nije hteo. I nije želeo.- Jurili su ga i zelenaši kod kojih je uzimao novac za kocku - priča Jasmina. - Dođu usred noći. Izvedu ga. Ja drhtim da li će da ga vrate. Vrate ga. On plače. Baca se po podu. Ja potpišem: dajem u zalog i ovaj deo imovine... i ovaj... i ovaj... i sve što imam, za njegov život.Sve je počelo, kako ova žena govori, naizgled bezazleno. Kupila je kompjuter sinu, kada joj je umro suprug. Nenad je još bio srednjoškolac. Dobar đak. Ona je radila na jednom beogradskom medicinskom institutu.- Igrao je, najpre igrice, obične... Kao što je većina njegovih drugova igrala - priča Jasmina. - Sport ga nije interesovao, a ja sam mislila: bolje je i igrice, nego da slobodno vreme troši u kakvom kafiću. I tešila sam se ... Tako će lakše da zaceli rane zbog očeve smrti. Govorila sam sebi, kad se vratim uveče s posla... Dobro je, kod kuće je.SAMO DO KAPIJE SINU sam išla u posetu sve dok mi na naplatu nije stigao dug... Nenad je za kocku založio i grob svoga oca na Novom groblju u Beogradu. Toga dana sam krenula prema zatvoru. Došla do kapije. Samo do kapije, i vratila se.Ubrzo, posle očeve smrti, Nenad je stekao pravo na penziju roditelja. Jasmina nije proveravala gde troši svakog meseca po više od 20.000 dinara. Nadomeštala je koliko god je tražio.- Imao je elektronski nalog za uzimanje penzije - priča. - Ali je nije uzmao. Počeo je sa pokerom, posle sa kladionicama. Vremenom je postajao sve ćutljiviji. I kada je završio srednju medicinsku, nije želeo da traži posao. Govorio je: „Nigde nema mesta“. Te tri reči su dugo bile jedina naša komunikacija. Onda sam ja zamolila kolege da mi pomognu, da nađu bilo kakav posao za mog sina. I pomogli su. On nije imao ni volju ni želju da radi. Tada su počeli naši sukobi. I tada se otvorila ta strašna Pandorina kutija. Tek tada mi je bilo jasno da je on zavisnik od kocke. Pozvala sam rođake, stacionare gde se leče takvi zavisnici, ali je sve bilo bezuspešno. I on i ja imali smo toliko snage da jedno drugo povređujemo. I fizički. Agonija je bila takva da sam više puta ponovila: ili ti ili ja, nema druge.Jasni Z. je, posle svega, ostao goli život, invalidska penzija i tek mali deo imovine koju je Nenadu namenila njena sestra: skromno seosko domaćinstvo nadomak Smederevske Palanke.Ona kaže:- Kakav crni život. Uništeno je sve.

Nastavak na Večernje novosti...