Izvor: Politika, 16.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moj posao, moj izbor
Ako bi mladi još tokom školovanja imali uvid u svet rada i stekli svest o odgovornosti za sopstvenu karijeru, lakše bi sticali znanja i rešavali enigmu o izboru zanimanja
Od presudne je važnosti biti dobro obavešten i svestan svojih želja, mogućnosti i potreba pri ulasku u svet rada i zarade, i to pravovremeno.
U svetlu današnje sve veće, reklo bi se globalne, žeđi za stručnjacima, veoma je važno imati sve informacije i biti u dosluhu sa samim sobom: šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je to što nas vuče napred, koji su nam talenti i interesovanja, šta želimo od posla, naročito ovde gde se računa da bez posla, a time najčešće i bez prihoda, ima oko milion ljudi.
Kako se pravilno orijentisati u moru opcija na tržištu rada koje se stalno inovira i previre; kako izabrati zanimanje, gde se obrazovati, kako se zaposliti, kako i zašto menjati posao... sve su to pitanja koja su trenutno posebno aktuelizovana u 32 škole i gimnazije u Srbiji.
Obuka i savetovanje mladih deo je projekta na kome su ovoga puta udružili snage: Evropska agencija za rekonstrukciju, Privredna komora Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje, Ministarstvo rada, Ministarstvo prosvete i Beogradska otvorena škola.
– Da bi se skratilo lutanje u tim najranjivijim godinama kada treba da prelome čime bi voleli da se bave, moramo pokušati da kod školaraca razvijemo preduzetnički duh. To znači punu svest o tome da za karijeru treba da preuzmu odgovornost, i da sami zauzmu optimalni kurs. Neće nikome država tražiti posao, niti treba sedeti i čekati da on padne s neba, već mu treba izaći u susret; to je taj proaktivni pristup na kome se temelji svaki uspeh – kaže Biljana Dimitrijević iz PKS.
Posle decembra 2007. godine ova vrsta obuke bi trebalo da uđe u redovan školski program.
– Ako bi se karijerno vođenje uvelo u srednje škole, đaci bi imali prilike da tokom cele školske godine usvajaju razne veštine i obrađuju teme pomoću kojih će steći uvid u svet rada, procese i tokove na tržištu rada, ali i obrazovanja. Rečju: imali bi jasniju sliku o poslovnim putevima koje pojedinac može da izabere, i znali bi unapred kako izgleda radni dan, šta je radna atmosfera, šta je u "opisu posla" raznih profesija... time bi se izbeglo da odabir profesije bude maglovit ili slučajan proces. Ovo je stabilna osnova za učenje tokom celog života, jer bi mladi bili osposobljeni za aktivan odnos prema profesiji i bili bi svesni potrebe stalnog usavršavanja – pojašnjava Milena Vuković, savetnica za karijeru Centra za vođenje i savetovanje Beogradske otvorene škole.
Svest o sopstvenoj ulozi u svom životu, pa i karijeri, odlika je duhovne zrelosti i trebalo bi da je deo i – kućnog vaspitanja. Institucionalno sprovedeno, obuka za svet rada mogla bi da bude dobra nacionalna strategija za osvešćivanje najvažnijeg kapitala u 21. veku, ljudskog kapitala. Ukoliko ovo "opasuljivanje" bude pratila potpuna integracija obrazovanja sa tržištem rada, to bi mogao da bude hitac pravo u centar. Kome to nisu potrebni kompetentni, odgovorni i samostalni stručnjaci zadovoljni svojim odabirom posla i poslom samim?
-----------------------------------------------------------
Ulagati u ljudski kapital
"Konkurentnost bi morala stalno da se uvećava izlazeći u susret izazovu ekonomske globalizacije ukorak sa tehnološkim napretkom, i sve zamašnijim ispitivanjem, fidbekom i evaluacijom proizvoda i usluga. Globalizacija će još više uticati na tržište rada, a svi znamo da je danas teško imati nižu cenu rada od sveže pristiglih istočnih ekonomija. Zato je sada presudno imati ljudski kapital koji vlada neophodnim znanjima i veštinama, a uz to je fleksibilan i kreativan", zaključak je sa nedavne konferencije Evropske komisije o uvećanju produktivnosti koji je izneo Vladimir Špidla, ekspert za zapošljavanje.
Jelena Jovanović
[objavljeno: 16.11.2006.]
