Izvor: B92, 20.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mogući novi pregovori?
Dobro veče. Zvaničnici iz Brisela su najavili da će na sastancima Kontakt grupe zemlje članice izvršiti pritisak na Rusiju da prihvati Ahtisarijev plan, ne bi li se sledećeg meseca usvojila nova rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. U međuvremenu će doći i misija UN-a, a u međuvremenu mi nemamo ni Vladu, ni Skupštinu, a ni jasnu strategiju kako ćemo ubediti međunarodnu zajednicu da Kosovo mora da ostane u Srbiji. S nama je večeras gospodin Dušan Bataković, savetnik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predsednika Srbije i član pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju. Dobro veče, dobrodošli.
Bataković: Dobro veče, bolje vas našao.
B92: Glavne vesti i dalje se tiču ovih diplomatskih kontakata, koji su bili pojačani poslednjih dana, i naše nade da će Rusija biti u potpunosti na strani Srbije i uložiti veto, mada Rusi to još uvek eksplicitno nisu rekli. Vi ste bili juče na sastanku s Lavrovim. Kako je to izgledalo? Šta se događalo iza zatvorenih vrata?
Bataković: Vidite, principijelna podrška Rusije tome da nema rešenja za Kosovo bez kompromisa između Beograda i Prištine ostaje nepromenjena, mislim da je to veoma važno i da je to opredeljeno na najvišem nivou, odnosno u kabinetu predsednika Putina. Mi smo s naše strane naglasili da je Ahtisarijev plan, ovakav kakav je, u celosti neprihvatljiv i da se zalažemo, što je kod naših ruskih sagovornika naišlo na odgovarajuću podršku, da se zalažemo za verifikacionu misiju koja će doći 25. u Beograd, a posle toga obići i Kosovo i Metohiju, i za jednu novu seriju pregovora, koji bi onda bili drukčije strukturisani i koji bi otvorili mogućnost da zaista postoji jedan održiv sporazum koji bi na dužu stazu dao stabilnost čitavom regionu, a isključio onu vrstu jednostavnog pristupa koji je primenjivao Ahtisarijev tim, a koji se zapravo odnosio na nestatusna pitanja, uz podrazumevanje da je status već unapred određen. Tako da je neuspeh toga plana, iako je on najvećim delom posvećen navodnoj zaštiti srpskih i drugih zajednica na Kosovu i Metohiji, zapravo jedna kamuflirana koncepcija kojom se daje devetnaestovekovna suverenost Kosovu i Metohiji na način koji je potpuno suprotan svemu onome što Beograd zahteva i što je definisano prema zahtevima kosovsko-metohijskih Srba, a ne prema samoj...
B92: Da, to je poznato, poznat je naš stav, ali nije poznato u čemu nas zapravo Rusi podržavaju, dokle može da ide njihova inicijativa odlaganja konačnog rešenja.
Bataković: Vidite, ne bih ja samo ograničavao podršku na Rusiju. Znači, radi se o nekoliko nivoa dešavanja, nekoliko nivoa podrške. Prvo, podrška je ta koja je načelna i tiče se priče o Kosovu kao presedanu. U ovoj vrsti rešavanja međuetničkih sukoba ne može biti presedana ni prema međunarodnom pravu, ni prema do sada primenjivoj praksi, to je jedna dimenzija. Druga dimenzija je ta da jednostrano nametanje rešenja, i protiv toga se Rusija posebno usprotivila, da svaka vrsta nametnutog rešenja otvara mogućnost za lančanu reakciju širom sveta. Treća stvar, treća dimenzija je ta da je potrebno zaista rešenje koje će biti u duhu Povelje UN-a, završnog Helsinškog akta, drugih međunarodnih dokumenata i Rezolucije 1244. Pogledajte, zar nije neobično, i Rusi su na tome posebno insistirali, da više niko ne pominje Rezoluciju 1244, sve ono što u njoj piše...
B92: Da, pominju novu rezoluciju, koja bi trebalo da se donese za nekih mesec dana, i to je realnost, Rezolucija 1244 očigledno odlazi u prošlost.
Bataković: Čekajte, velika je razlika da li će se u novoj rezoluciji pominjati Rezolucija 1244, šta je u njoj ispunjeno ili ne, a druga je priča ako se radi o nacrtu rezolucije, kako se govori da će u njoj biti samo opšte odredbe koje se neće pozivati na prethodnu Rezoluciju 1244, niti će se u njoj pominjati suverenitet Srbije. To je nešto na šta mi ne možemo da pristanemo.
B92: A koliko će to zavisiti od ovih sad diplomatskih kontakata?
Bataković: I to će mnogo zavisiti od stava nestalnih članica Saveta bezbednosti, ne samo stalnih. U ovom trenutku imate ne samo Rusiju, imate i Kinu, koja se protivi takvom rešenju, i nema većine u Savetu bezbednosti.
B92: Ali, ne pominju veto.
Bataković: Gledajte, veto je krajnja mera. Nemojte da mislite da je sad pominjanje veta način da se stvari spreče, postoje sofisticirane, iznijansirane diplomatske poruke. Dovoljno je da iskažete neslaganje sa ovim ili onim elementima nekog plana pa da vidite u kom smislu će neka od stalnih članica bezbednosti glasati, a već se desilo recimo u januaru mesecu da je korišćen veto ili da su zajedno glasale Rusija sa nekim afričkim zemljama. Sasvim je moguće da i Kina, koja recimo ima veliki uticaj na afričke zemlje, može da ih povuče sa sobom da u Savetu bezbednosti ospore neku rezoluciju koja ne odgovara međunarodnom pravu i uopšte uspostavljenim pravilima koja nisu u međuvremenu promenjena, bar ne u legalnom smislu. Tako da je situacija mnogo komplikovanija nego što je mi ovde zamišljamo i doživljavamo, kao hoće, neće veto, ko je rekao... Znate, politika, pa i diplomatija ove vrste, koja je multilateralna, koja ide u više pravaca, i koja se odvija u više dimenzija, ne lomi se preko kolena, mada naša javnost i nažalost veći deo naših medija, čast izuzecima, to predstavljaju stalno u nekom crno-belom odnosu. Ako vi strukturisanije, analitičnije prođete kroz ono što se sada dešava u Savetu bezbednosti, vi vidite da zapravo nema podrške nezavisnosti Kosova. Da li su ljudi kod nas dovoljno shvatili koliko je bilo važno što je recimo Fatmiru Sejdiu bilo zabranjeno, uprkos ogromnim pritiscima, da govori...
B92: Po proceduri nije imao ni prava da govori.
Bataković: Pa da, ali je trebalo tu napraviti presedan.
B92: To bi bio presedan kada bi on govorio.
Bataković: Da, ali bi taj jedan presedan... već se na tome pokazala podeljenost, odnosno tu su se već prelomili stavovi određenih država. S druge strane, bez obzira na moguće pritiske, kada neka zemlja opredeli stav o određenom pitanju ona ga teško menja, osim ako to nije neka zaista mala zemlja koja je na finansijski, politički i na svaki drugi način zavisna od neke od velikih sila. U svakom slučaju, ako sad pogledamo ovaj problem Kosova iz perspektive Saveta bezbednosti, gde se on zapravo zaista i odvija...
B92: I rešava.
Bataković: Da, i rešava, mi vidimo da situacija nije toliko nepovoljna kao što je izgledala u prvom trenutku ili kao što zvaničnici određenih država najavljuju. Međutim, nema nikakvog mesta trijumfalizmu s naše strane, predstoji jedan veoma važan, ozbiljan, istrajan i koherentan posao da se obavi, a mi, kao što znate, nemamo ni Vladu sa punim demokratskim kapacitetom, niti druge institucije koje funkcionišu, i to značajno slabi našu pregovaračku poziciju u ovom trenutku. Jer, iako nismo nestalna članica Saveta bezbednosti, mi jesmo jedna od država osnivača UN-a, odnosno sukcesor jedne od država osnivača, i u tom smislu imamo određen manevarski prostor da nešto uradimo.
B92: Na osnovu čega očekujete da će biti nastavka pregovora? Evo, danas je premijer Kosova Čeku rekao da Kosovo nije zainteresovano, tačnije, da nije spremno za nove pregovore.
Bataković: Pa vidite, moguće je da će pregovori biti drugoga formata nego što su bili oni u Beču, sa onako pompeznim elementima dva velika susreta na najvišem nivou.
B92: Kakav bi to drugi format mogao da bude?
Bataković: Pa taj drugi format bi mogao da bude nešto između šatl diplomatije i neposrednih pregovora Beograda i Prištine, jer zaista postoji jedan čitav niz institucionalnih rešenja koji uopšte nije ni pokušan da bude primenjen u slučaju Kosova, koji postoji u Evropi.
B92: Mislite li da će Albanci pristati na to? Sve vreme oni odbijaju tu vrstu neposrednih pregovora, insistiraju da međunarodna zajednica bude...
Bataković: Vidite, Albanci su do pre nekoliko meseci zamišljali da ništa ne zavisi od Srbije, da ništa ne zavisi od Srba, ponašali su se kao osvajači na Kosovu, izrugivali su se predlozima koji su bili usmereni na zaštitu kosovskih Srba, odbijali su ih ili sa indignacijom ili su obećavali: „Samo da Kosovo postane nezavisno pa će postati raj, prava Švajcarska samo što nije", što sve naravno ne odgovara situaciji na terenu. Ja mislim da je veoma važno da sada vidimo šta može od ove misije da se uradi.
B92: Šta očekujete da ta misija u dva dana može novo da kaže, a što nisu rekli neki drugi izveštaji, a bilo je izveštaja ne samo Rikera, već i Kai Eide i razne druge organizacije su pravile izveštaje o stanju i ljudskih prava, a i ostalih institucija na Kosovu?
Bataković: Ja se sećam kako je izveštaj Kaia Eidea, koji je bio dosta objektivan iako je i on radio pod velikim pritiscima, izazvao jednu vrstu potresa unutar Saveta bezbednosti jer je on prvi razbio tu lakiranu sliku, papirološku o navodnom napretku međuetničkih odnosa i ispunjavanja standarda na Kosovu, što je sve jedan kancelarijski posao, gde vi podnesete papir – Evo, ovaj smo zakon usvojili, ovo smo uradili, a da to nema veze sa realnošću. Uostalom, to se i kod nas ponekad dešava.
B92: Predsednik insistira da ova misija ode u enklave.
Bataković: Tako je.
B92: Da li će to biti prihvaćeno?
Bataković: Pa mi ćemo učiniti sve da preko naših prijatelja u Savetu bezbednosti, što stalnih, što nestalnih članica, dođemo do toga da se ta misija ne završi formalnim jednodnevnim susretom sa zvaničnicima u Prištini, u stvari mnogo je važnije šta će se desiti tokom njihove posete Kosovu i Metohiji. Razgovori u Beogradu će biti jedan brifing, gde ćemo i mi, pretpostavljam, u stvari znam, dati na uvid ovako debeo set dokumenata, koji je Beograd potpisao sa UNMIK-om, znači sa predstavnicima UN-a.
B92: Mislite li da oni to ne znaju do sada, da je to nešto novo za njih?
Bataković: Pa to ne znaju predstavnici Indonezije, Južne Afrike, Gane, Perua ili nekih drugih itd. I mislim da je to veoma važno da se napravi, s jedne strane, revizija onoga šta je traženo u Savetu bezbednosti i šta je urađeno, drugo, šta je Beograd potpisao sa UNMIK-om, a nije nikada sprovedeno, i treće, da se vidi kakvo je zaista stanje međuetničkih odnosa na samom terenu, i kako funkcionišu privremene institucije samouprave, kojima, kao što znamo, dominiraju Albanci.
B92: Da, gospodine Batakoviću, ali pre toga će oni otići, kako smo danas saznali iz agencija, u Brisel, da se u EU i NATO-u obaveste između ostalog o aktivnostima i šta će biti ukoliko recimo Kosovo dobije nezavisnost. Dakle, to je neka agenda ove misije, najpre idu u Brisel, pa dolaze kod nas, a posle je moguće da će i u Beču razgovarati sa Ahtisarijem, tako smo saznali danas. Šta nam to govori?
Bataković: Da vam kažem, sigurno je da su sve opcije otvorene. Rekao sam vam na početku našeg razgovora da nema mesta bilo kakvom trijumfalizmu, ali kažem da naša situacija u ovom trenutku nije tako loša kao što se kod nas iz uobičajenog pesimizma apokaliptički raspoloženih analitičara predstavlja. Nisam siguran da smo svesni postojećih mogućnosti i onoga što može u ovom trenutku da se uradi. Naime, vi znate da nije ni probana varijanta sa recimo nadziranom autonomijom. Vi kad kažete ’nadzirana nezavisnost’, pa sama formulacija je kontradiktorna. Zašto bi neko bio nezavisan ako treba da bude nadziran? Nadzirana osoba nije nezavisna.
B92: tali smo kod nadzirane autonomije. Da li je to neka alternativna varijanta koju Beograd može da ponudi? Na čemu bazirate takav jedan stav da je moguće umesto nadzirane nezavisnosti imati nadziranu autonomiju?
Bataković: Ako vi čitate Rezoluciju 1244, vidite da je za Kosovo predviđena suštinska autonomija. Pošto je Milošević bio na vlasti smatralo se da je to samo jedan list koji će pokriti buduću realnost koja se zove nezavisnost Kosova, nije isključeno da je kosovskim Albancima to neko i obećao. Ja mogu da vam kažem samo to da nije čak ni razmatrana ta mogućnost, koja je zapravo naložena rezolucijom.
B92: A zar to nije mogućnost koja sada postoji? Znači, Kosovo ima ne samo autonomiju, već i suverenitet sa međunarodnom zajednicom, koja upravlja...
Bataković: A to je mogućnost koju smo mi pokušali. Mi smo pokušali da tu varijantu defakto reafirmišemo u Beču, ali je format i razgovora, prethodni rukovodeći principi iz Kontakt grupe, kao i odnos medijatora, odnosno posrednika bio takav da je stalno isključivana ta institucionalna mogućnost, koja mislim da bi bila blagotvorna za čitav region.
B92: Zar ona ne postoji sada u ovom trenutku na Kosovu? Kako biste nazvali ovo sad na Kosovu osim nadzirane autonomije? Zar to nije to?
Bataković: Uopšte nije. Ovo sada nije nadzirana autonomija.
B92: OK, možemo zvati kako god, ali neka suština...
Bataković: Ovo je vojno nadzirana autonomija, jer vi i dalje imate ljude koji žive okruženi bodljikavom žicom, i dalje imate ljude koji se boje da priđu svojoj imovini nepokretnoj, bez obzira da li je to kuća ili neka njiva, i imate najstrašnije uslove života pojedinih etničkih zajednica, recimo romske, u Evropi.
B92: Sve ste Vi to već više puta rekli ne samo domaćoj javnosti nego i međunarodnoj zajednici.
Bataković: Da, ali šta je međunarodna zajednica?
B92: Ali, da li je Vaš pregovarački tim...
Bataković: Međunarodna zajednica, oprostite, nisu samo zemlje EU, niti transatlantska zajednica.
B92: Pa dobro, a i pregovori traju već više od godinu dana, skoro dve godine.
Bataković: Da, ali dok nisu došli do Saveta bezbednosti nije bilo velikih mogućnosti da se deluje na nekom širem planu.
B92: Ne čini li Vam se da ste malo zakasnili s tim?
Bataković: Pa da vam kažem, Srbija kasni u svemu na jedan često tragičan način i cena je prevelika. U čitavom XX veku je napravljeno mnogo grešaka, da ne govorimo o najnesrećnijim devedesetim i o ovoj teškoj i bolnoj tranziciji. U svakom slučaju, presabiranje je u toku i mi jednostavno ne možemo odustati od Kosova. Ja uvek govorim ljudima ovako, ko god mi kaže ovde iz Srbije, od građana Srbije, bez obzira koje je narodnosti, veroispovesti, ideološkog opredeljenja – Smatrate da mi treba da se oslobodimo Kosova? OK, svi se odrecite prvo 15 posto onoga što je vama najvrednije u životu od vaše lične imovine, pa onda da pređemo da se odričemo te državne teritorije, jer se radi o odbrani načela na kojima počiva državni suverenitet. Ako vi kažete...
B92: Znam, gospodine Batakoviću, to je poznato.
Bataković: Ako vi kažete ovu sobu u stanu zauzeo mi je jedan čovek, pa neka je uzme, neka uzme i drugu, treću i četvrtu sobu. Vi gubite bilo šta od onoga što se naziva državom, a mi smo u jednoj vrlo teškoj situaciji gde ne možemo, niti smemo iz odgovornosti pre svega prema državi i Skupštini, koja nas je imenovala, a s druge strane ni prema budućnosti da se ponašamo tako voluntaristički, kako je u našem javnom mnjenju stvorena ta slika, koja je širena više godina, i koju je sada teško promeniti.
B92: Da, ali Vi ponavljate sad nešto što slušamo sve vreme. Znači, Kosovo je Srbija i mora da ostane Srbija, i to je naša pregovaračka pozicija, i to je poznato. Ali, šta Vi možete eventualno u novim pregovorima novo da ponudite? Postoji li neka alternativna strategija? Šta je ono do čega realno može da se dođe?
Bataković: Vidite, ozbiljne države imaju planove A, B, V, G, D za razne te situacije, mi do sada nismo išli tim putem, što ne znači da nije bilo takvih predloga unutar pregovaračkog tima. U svakom slučaju, za sada preovlađuje...
B92: A hoćete li početi da razmišljate o tim nekim drugim varijantama?
Bataković: Pa vidite, mi stalno razgovaramo sa raznim Evropljanima...
B92: Korekcija granica je recimo nešto što se pominje u poslednje vreme, pošto podela Kosova navodno ne može.
Bataković: Postoje razne opcije. U svakom slučaju, mi pokušavamo da iz raznolikih, specifičnih i delimično primenljivih rešenja pre svega iz Evrope, iz Italije, iz Španije, iz drugih višenacionalnih država izvučemo neka rešenja koja bi mogla da budu održiva, a da pri tom kosovskim Albancima dozvole istu vrstu autonomije koju imaju i sada, a koja nema...
B92: Koja bi to bila rešenja? Dajte nam primere.
Bataković: Koja nema velikih obaveza prema Beogradu, a njima daje jedno osećanje da upravljaju samim sobom.
B92: Dajte nam primere. Koja bi to bila rešenja?
Bataković: Sad vi od mene tražite da vam ovde instant nešto kažem ili šta? Ne razumem.
B92: Pa ne, kažete da unutar pregovaračkog tima razmišljate o nekim rešenjima, iskustvima Italije, Francuske.
Bataković: Pa ne, mi razgovaramo, mi razrađujemo različite stvari, međutim naša strategija je jasno opredeljena. Niste me dobro razumeli. Znači, mi iz pregovaračkog tima razgovaramo sa mnogo ljudi sa raznih strana, koji dolaze sa raznim predlozima pa kažu: „Da li znate vi kako u našoj zemlji funkcioniše ovo ili ono?" Mi sa interesovanjem proučimo tu mogućnost, pa je onda upoređujemo sa situacijom na Kosovu, gledamo šta je primenljivo, šta nije. Međutim, naša zvanična politika nije promenjena, niti očekujem da bude u nekom kraćem roku promenjena. Ona može da bude promenjena ako bi nova Skupština oformila novu Vladu, nova Vlada prepravila sastav pregovaračkog tima, i onda se to sve radilo na neki drugi način.
B92: Da, ali šta će se desiti? Kakav će biti odgovor Srbije ukoliko Kosovo proglasi nezavisnost, ukoliko neke zemlje priznaju tu nezavisnost? Da li razmatrate tu varijantu i na koji način će Srbija da reaguje? Ta varijanta se sve češće pominje od Amerike do drugih zemalja.
Bataković: To je isto opasnost koja nije isključena. Ja mislim da ne postoji zbog šireg svetskog konteksta velika podrška rešenju koje bi išlo na unilateralno priznavanje Kosova, niti mislim da bi bilo kakva pretnja nasiljem koja dolazi...
B92: Da, ali nismo mislili ’90-ih godina pa su neke zemlje počele da...
Bataković: Pa čekajte, Kosovo je proglasilo ’90. godine nezavisnost, pobogu, Albanci su to proglasili.
B92: Dobro, ali sada je ipak potpuno drugačija situacija, bio je rat na Kosovu, bilo je bombardovanje, imamo osam godina Srbije u kojoj nema nikakvog glasnog... Dakle, ovo je potpuno drugačiji kontekst, priznaćete.
Bataković: Ne, kontekst je apsolutno drugačiji, mnogo je gori, neizvesniji iz srpske perspektive, velika je opasnost od pogroma novih nad preostalim srpskim stanovništvom. Mi smo u razgovoru sa ruskim ministrom spoljnih poslova posebno insistirali na povratku izbeglica, na povratku imovine, na reviziji onoga što je učinjeno. I veoma ohrabrujuće je bilo to što je ministar Lavrov rekao: „U slučaju pretnje nasiljem ili dešavanjem nasilja obustava se čitav praoces pregovarački o budućem statusu Kosova i Metohije. Znači, pretnja nasiljem neće biti tolerisana, a ona se koristi kao jedno od sredstava pritisaka na Srbiju. Srbija sada vodi mirnodopsku politiku, odgovornu, poštuje autoritet UN-a, poštuje svoje međunarodne obaveze i traži od svih drugih da te iste obaveze ispunjavaju na način kako su se same obavezale, a ne da se prave presedani koji posle donose posledice, o kojima mi u ovom trenutku ne možemo ni da razmišljamo.
B92: A kakve posledice ima prestrojavanje unutar pregovaračkog tima? Naime, poznato je da je gospodin Koen dao ostavku u kabinetu predsednika Tadića, ljut zbog toga, kako se kaže, što nije znao da se razgovara sa nekim međunarodnim zvaničnicima, i dalje ostaje u pregovaračkom timu. Odnos dva kabineta premijera i predsednika koliko je u ovom trenutku zaista harmoničan i jedinstven, kada je reč o poziciji...
Bataković: Pa vidite, pre jedno dve godine, ja sam još bio ambasador u Atini, došao sam u Beograd i na moju ideju je profesor Koen određen za čoveka za vezu sa kabinetom premijera Koštunice, kao nekog ko je jako blizak sa Slobodanom Samardžićem, koji je tamo bio zadužen za kosovsko pitanje. I njih dvojica su u međuvremenu dali jedan značajan doprinos uspostavljanju te harmonije između dva kabineta, što je na kraju dovelo do stvaranja jedinstvenog pregovaračkog tima. Mislim da bilo kakva pojedinačna ostavka, u ovom slučaju Koenova, je samo tehničko pitanje.
B92: Dobro, ona ništa neće značiti međunarodnim zvaničnicima, ali javnosti ovde govori da postoje neka razmimoilaženja možda u načinu na koji se pregovara ili razmišlja o Kosovu, tako je to predstavljeno u javnosti.
Bataković: Ja mislim da način na koji je to predstavljeno u javnosti ne odgovara stvarnosti. Ja sam vam rekao da mi razgovaramo sa mnogo ljudi koji dolaze sa raznim predlozima, koje mi sve pažljivo saslušamo, o njima referišemo svojim nadređenima, onima zaduženima za taj posao, ta se dokumentacija sabira, zbira. Mi naravno smo stalno u traganju, to je jedan dinamički proces. Znači, mi imamo nepromenjenu politiku, bez obzira da li je neko ostao ili izašao iz tima. Ono o čemu mi uvek razgovaramo je da u okviru datoga mandata pronađemo najbolji način da primenimo ta rešenja koja smo zaduženi da branimo.
B92: Ako biste sad mogli da napravite projekciju recimo za pola godine...
Bataković: Pa gledajte, postoje dve opcije.
B92: Hoće li biti nove rezolucije Saveta bezbednosti? Gde će biti Kosovo? Gde ćemo mi biti u to trenutku?
Bataković: Ja mislim da će biti rezolucije, ali ne sada, ne u ovom kratkom periodu, kako se iz određenih izvora najavljuje, nego da će...
B92: Ti izvori su vrlo ozbiljni, to je Amerika i EU.
Bataković: Dakle, da će rezolucije biti ja mislim tek negde na jesen, a do tada imamo vremena da u hodu nešto promenimo i da stvarno krenemo putem rešenja, koje će ne samo ličiti na kompromis nego zaista obezbediti dugoročnu stabilnost i bezbednost svih građana Kosova i Metohije, jer je stabilno Kosovo i Metohija u najboljem interesu Srbije i čitavog regiona.
B92: Gospodine Batakoviću, hvala Vam što ste bili gost Poligrafa.
