Izvor: Politika, 23.Jun.2013, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mogu li političari da promene svest naroda
Da li ljudi mogu da se promene? Naravno da mogu, ali… kako? Mogu li političari da budu pokretači te promene?
Na promeni svesti insistirao je Zoran Đinđić. Savetovao je ljude da promene mentalitet, da uzmu stvari u svoje ruke, da budu kovači svoje sreće. Najveći broj Đinđićevih govora mogao se svrstati u „motivacione govore”. Sada o neophodnosti promene svesti govori Aleksandar Vučić.
On je u Zaječaru, uoči lokalnih izbora, rekao da je rešavanje teške ekonomske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krize i zapošljavanje novih ljudi sledeće pitanje na čijem će se rešavanju odgovorno i temeljno raditi.
„Moraćemo da se odreknemo mnogo toga, da preduzmemo najteže moguće mere, ali i da promenimo svest. Ukoliko se to dogodi, Srbiju ništa ne može da pobedi.”
Ali, ako žele da menjaju narod, političari moraju da promene sebe, svoje ponašanje, svoje navike... Da li je politička elita promenila stav prema ključnim pitanjima? Na primer, zapošljavanje i dalje više zavisi od pripadnosti partiji nego od stručnosti, ne sređuje se medijski haos, ne poseže se za bolnim reformama koje se odlažu 20 godina…
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da prototip ljudi, kao što su bahati primitivac ili infantilac, nisu skloni da preuzmu odgovornost, odnosno da se menjaju. S druge strane, srednja klasa jeste osnov demokratije, ako je školovana i ima posao, a ako ima ušteđevinu može i da protestuje protiv vlasti.
„Naši tajkuni postali su bogati zahvaljujući vlasti, vlast najviše zapošljava, javne nabavke naručuje država. Ko ne radi za državu? Partije imaju jak uticaj a elita se ušančila i centralizovala korupciju. I zašto bi neko onda potkupljivao poslanika? Kada počnu da pričaju o demokratiji, samo čekam kada će da bude te demokratije. Kada ćemo biti drugačiji i kada će biti drugačije? Pa onda kada jedan običan sudija ili profesor vidi da niko ne može da mu docira.”
Stojiljković smatra da su za pozitivne promene potrebne izmene izbornog sistema, jasni konkursni uslovi za zapošljavanje i interna i eksterna revizija poslovanja.
„To će najteže proći. Jer, ljudi kažu: Ako ne možete da mi zaposlite dete, šta ćete mi? Etika mora da se promeni.”
Miodrag Radojević, politički analitičar, kaže da je promena navika i svesti kompleksan proces, naročito u društvima koja nisu jasno definisala svoje osnovne vrednosti i ciljeve.
„Navike se stvaraju primenom novih pravila, a tipični primer je ponašanje naših građana kada promene sredinu. Naši stručnjaci postaju uspešni u drugim zemljama, jer takvih uslova nema kod nas. Zbog toga, većina mladih ljudi želi da ode u inostranstvo, a to je poruka i političarima – da nije dobar sistem.”
„Po meri prosečnog Srbina je da malo radi i zarađuje i da ima siguran posao bez perspektive napredovanja u struci. Zbog toga, većina građana u suštini i ne podržava korenite društvene promene, a takvom mentalitetu podilazila je politička elita. Na zlom glasu su politički reformatori, a najbolje prolaze demagozi. Posledica takve vladavine jeste neobična hibridna mešavina socijalizma i kapitalizma. Deo domaće političke elite, najodgovornije za sprovođenje takozvane tranzicije u protekloj deceniji, nastojao je da učvrsti pozicije lažnim obećanjima i negovanjem takozvane socijalne države, dok je sa druge strane sprovođena kvaziprivatizacija a položaj radnika u privatnim kompanijama je na nivou zemalja takozvanog trećeg sveta.”
Radojević kaže da politička elita jeste deo društva najzaslužniji za donošenje strateških odluka, a da račun rđavog ponašanja vlasti na kraju uvek plate građani.
„Jedan od odgovora na pitanje jeste institucionalno-normativni pristup, po kome je neophodan preobražaj pravnog i političkog sistema. To, pre svega, znači stvaranje mehanizma za efikasniju kontrolu vlasti i sputavanje loših strana demokratije, kao što je partokratija, koje proizvode neodgovornu i nekompetentnu političku elitu.”
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da je promena ljudi uslovljena socijalnim, političkim i kulturnim miljeom u kome žive.
„Ali, ukoliko nema promene u institucijama i praksi na svim nivoima, to da ljudi treba da se menjaju ostaje parola koja dobro zvuči. Postoje okolnosti pod kojima se ljudi mogu menjati, ali se moraju promeniti principi pod kojima funkcioniše politički, ekonomski i kulturni život. Neki iz elite pokušavaju da se promene, ali Srbiji su potrebne dubinske promene zato što smo kao društvo debelo zaglibili. Ali stvari ne mogu brzo da se menjaju – to je stvar evolucije. Ne može to kao u pesmi ’Partibrejkersa’ – ’Hoću sad i hoću sve’.”
Stanković kaže da je reč o postupnosti, jer je svaka promena suočena sa otporom da stvari ostanu iste.
„Malo šta u ovoj zemlji, kada je reč o promenama, nije sačekano oportunizmom. Svest ljudi se teško menja, a to se radi kroz debatu i obrazovni sistem, a na otpore mora da se računa. To ne može da menja politička elita.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 23/06/2013
