Izvor: Politika, 11.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Modni pijanistički hir
Posle odluke Vlade Srbije o dodeli velikih sredstava za nabavku instrumenata za potrebe ansambala Radio televizije Srbije, poslednji koncert Simfonijskog orkestra RTS imao je posebno značenje.
Pre svih, gostovao je, posle velikog broja godina provedenih u inostranstvu, naš Srboljub Dinić, šef dirigent i umetnički direktor Opere u Bernu, zatim je izvedeno novo domaće delo "Hvalite gospoda" Aleksandra Vujića i, najpre ili konačno, upoznali smo jednu od najmlađih svetskih pijanističkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zvezda koju protežira najveća od svih, Marta Argerič – Ruskinju iz Sankt Peterburga Polinu Leščenko.
Dovoljno razloga za punu salu Kolarca i velika očekivanja publike.
Ko je odabrao da izvede, umesto neke prikladne, uvertiru najdosadniju od svih Šubertovih simfonija, Četvrtu u ce molu ("Tragičnu"), napravio je pogrešan repertoarski potez. Pisana u klasičarskom šablonu i bez mašte, kada je Šubert imao samo 19 godina i tražio sopstveni put, ne govori mnogo o potonjem razvoju.
Dirigent Srboljub Dinić (1969) ima izvanredan dirigentski stav, visinu, dostojanstveno držanje, precizne kretnje, daje direktna i jasna uputstva. Delo je shvatio kao produžetak ranog klasicizma i izveo ga u prigušenoj dinamici koja se nigde nije razvila do romantičarskih visina.
Kada je na scenu stupio hor RTS-a u Vujićevoj kompoziciji "Hvalite Gospoda", tako se dobilo na angažovanom tretmanu i teksta i muzike, pa i na samom kvalitetu interpretacije. Dirigovao je, takođe, Dinić.
Daleko od oratorijuma, više kao jedan kantatski stav, "Hvalite Gospoda" predstavlja preradu nekadašnje Vujićeve "Glorije", pisane na latinskom tekstu i uz pratnju drugačijeg instrumentalnog sastava. Nešto što ima jedan jedinstveni tekst traje desetak minuta i formalno je zaokruženo reprizom sa početka, pisano u himničkoj formi, sasvim eklektičnoj i prepoznatljivoj, da li od samog autora ili od spiska mogućih izvornika, tek dobili smo kratko i efektno delce u kojem sve vreme peva hor, svira orkestar i svi solisti istovremeno. Ni sam kraj nije jasno naznačen. Moguće je kao deo neke veće forme koju tek treba doraditi i nadgraditi, ne samo novom orkestracijom već daljim razvojem materijala, sledećim stavovima, a ne još jednom novom jezičkom i leksičkom varijantom. Uostalom, kompozitor je takav postupak već primenio, u uspelom horskom "Oče naš" ("Pater noster"). Nedostatku ideja ne pomažu nove verzije. Pitanje same duhovnosti takođe je veoma relativno jer, sem samog teksta, balkanski ritmovi u orkestru i slavske svetovne horske deonice – ne upućuju na crkvenu muziku.
U poslednjem delu programa nastupila je Polina Leščenko (26), nekad "čudo od deteta", pripadnica najmlađe i perspektivne generacije pijanista. Izvela je deonicu Šopenovog Prvog klavirskog koncerta u e molu na sebi svojstven način. Mekanim tušeom, velikim dinamičkim gradacijama u okvirima malih dinamičkih vrednosti, sa velikim rubatima i sasvim proizvoljnom akcentuacijom, ona je prikazala nekog novog Šopena. Ne sentimentalnog i plačnog, već dobro artikulisanog, vazdušastog do mere da prelebdi između klavira, orkestra i publike. Sasvim drugačiji stav orkestra jedva da je uspevao da je čuje i da je prati.
Njen pijanistički stav je sasvim ekskluzivan. Ona ne sedi na klavirskoj, već na običnoj stolici sa naslonom, dobro oslonjena svom težinom tela. Ruke ostaju tanane i lebdeće, jedva dodirujući dirke. Tako i zvuči, kao da je svratila da nam sa najvećom lakoćom priušti najbrže pasaže, kristalne, lake kao perce. Ko pristane na taj meco i poluostvareni pijanistički zvuk, na sfumato i non markato akcentuaciju i dinamiku, pristao je na novi talas mlade ruske pijanističke škole koja se razotkriva u rafiniranosti jedva dodirujuće, čak površne tehnike, ostavljajući nas u uverenju kako smo slušali kratak zvučni domet, bez snage i zvučnosti. Sve ovo nam je potvrdila i u "bis" komadu (Šopenov Valcer) u kome su demonstrirane upravo pijanističke bravure na površini dirki klavira i estradni kontrasti između njegovih delova. Pristati ili ne na modne hirove?
[objavljeno: ]
