Izvor: Politika, 10.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Modni detalj istorije
Svet je pun divnih stvari, ako nam se ne dopadaju naše nevolje, možemo u knjigama čitati o tuđim
"Video sam te u ’Žikinoj šarenici’ na TV-u kako si grdila kćerku Če Gevare."
"Ako demokratija podrazumeva slobodu levice, može valjda i desnica da se oglasi! Ni u snu ne bih pomislila da će na 52. sajmu knjiga umesto književnih zvezda najviše zasijati ona; "a što liči na tatu", oduševljeno su klicale pristalice gospođe doktorke koja je došla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz dalekog sveta da nas podseti kako voli, na primer, Fidela Kastra i da nam propoveda ideologiju koju mnogi od nas odavno žele da prevaziđu. Novinari su trčali da vide kćerku revolucionara koji je, uzgred, mladom naraštaju ponajviše poznat po čuvenom posteru koji kiti odevne predmete. Nemam ništa protiv nosioca dukserica sa njegovim likom, svako ganja idole kakve želi ali sam pomislila da je to njima puki modni detalj. Ni ja ne znam mnogo o Če Gevari, nisam nikada bila njegov fan, mada se moja generacija i danas zaklinje da je bio idol naše mladosti. Mislim da se rodio 1927. u Argentini. Bio je prijatelj Fidela Kastra, zajedno su na Kubi digli revoluciju, imam "Dnevnik motocikliste" Roberta Merlea a gledala sam i film pre koju godinu na Festu snimljen po toj knjizi. Če Gevara je bio komunista koji je odlazio u Afriku da tamošnje sužnje poučava kako se prave revolucije pa se vraćao u Južnu Ameriku. Čini mi se da je uspešno inicirao neku revoluciju i u blizini Kube, to ne znam tačno a znam da su ga u Boliviji ubili negde 1967. godine i da su se čule povike da je američka tajna služba, CIA, imala udela u tome. Doduše pričalo se i o tome da ga je izdao sam Fidel Kastro jer se oglušio o njegova dozivanja u pomoć. Če ga je nebrojeno puta zvao iz Bolivije. To je sve što znam o njemu, ne sećam se da je bilo lekcija o njemu u udžbenicima istorije, međutim viđam mnoge mlade ljude okićene njegovim portretom. Da li znaju čiju sliku nose ili je to samo modni detalj omiljene Replay firme? Majice su nedužne za događaje na 52. sajmu knjiga, možda ih mogu kriviti samo utoliko što je Če Gevara bio lekar pa bi bilo poželjnije da ih nose spasioci hitne pomoći, naravno levice, jer su oni nosioci supkulture Če Gevara, za koga se zna, nije samo pretpostavka već je istorijska činjenica, da je bio učesnik u stvaranju jedne partijske države i diktature koja je iziskivala mnogo prolivene krvi.
"Šta je tebi? Ne podnosiš da neko misli drugačije od tebe?! Pa, nisu mogli svi izdavači samo tvoju knjigu da štampaju."
"Bio sam učenik filosofa Dioniza i radije bih bio satir nego svetac", govorio je moj omiljeni filosof Niče.
"S kim si sada, s kim se ne možeš sporazumeti, u čemu je tvoja nevolja? Po meni, o Če Gevari treba da pitamo Južnoamerikance, njihovo mišljenje bi bilo merodavno, zar ne?"
"Mene je njihov revolucionar bacio u zasenak, niko nije ni privirio na promociju moje nove knjige. O tome bi svaki pisac ćutao ali ja oduvek tvrdim kako iza svakog uspeha stoji sto neuspeha i da mogu biti uspešna samo ako grešku za greškom činim s nesmanjenim oduševljenjem!"
Sve dok smo živi svet je pun divnih stvari, ako nam se ne dopadaju naše nevolje možemo u knjigama čitati o tuđim. Svet je veliki i mi smo deo sveta. Prošao je 52. sajam knjiga i ja sam umesto srpskog, uronila u "Francusko zaveštanje", nisam želela da trčim za kćerkom Če Čevare, koja beše zvezda jer kakve ja veze imam sa gerilcima? Jurila sam Andreja Makina koji se rodio i trideset godina živeo u Sibiru a onda ga je napustio zasvagda i nastanio se u domovini svoje bake Francuskinje. U Parizu živi i piše knjige, koje sviraju čudesnu, tananu muziku duše i koje su i kod nas omiljene. Kad god imam priliku pročitam nešto o njemu, on uvek nežno ponavlja da nije jezik glavno oruđe pisca već njegova sudbina, proviđenje, promisao... Mogao je, veli, i na ruskom jeziku da piše, ali živeći više od dve decenije u Parizu on piše na francuskom. Bez obzira na to, njegova duša peva na ruskom... Mislim da je otuda ta tužna melodija u njegovim delima. Poznate su teškoće kroz koje je prolazio stigavši u Pariz, nije imao para i jedno vreme je spavao na groblju... Manje se govori o tome kako su njegova dela primljena u njegovoj domovini. On piše o Rusiji, mistici i zagonetnosti Rusa, o "homo sovjetiku", slobodi i nedostatku slobode o grešnicama koje nisu mogle odoleti svojim željama i tako stradale, i naravno o sebi. Preveden je na više od trideset jezika! Imala sam sreće da ga sretnem i razgovor s njim bio je zanimljiv kao i njegovo "Francusko zaveštanje" koje smatram jednom od najpotresnijih, najsvirajućih, najlepših romana današnjice.
Eva Ras
[objavljeno: 10.11.2007.]
