Izvor: Politika, 19.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moderno zadrugarstvo
Koncept radničke kooperative je nova komponenta u sprovođenju projekta „Otpremninom do posla” Ujedinjenih nacija i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Kooperativa je zapravo zadruga, a ideja je da se ta ustanova rehabilituje u našem društvu, oslobodi tereta prošlih vremena, kaže magistar Slobodan Doklestić, advokat i pravni savetnik projekta.
Zadruga po pravilu nosi negativnu konotaciju i može da zvuči kao nešto što je unapred osuđeno na neuspeh, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne odgovara nimalo istini, novoj koncepciji i ideji ovakvih ustanova. Nacionalna služba za zapošljavanje želi da se promocijom zadruga kroz informacionu i motivacionu kampanju viškovima zaposlenih prikažu mogućnosti, sa državnog aspekta, rešavanja problema nezaposlenosti.
U finansijsku podršku projekta za sada su uključene samo određene kategorije lica – pre svega viškovi radnika koji su ostali bez posla. Stari propisi i moderan zakon, koji je upravo u izradi i na čije će odredbe uticati i rezultati ovih koncepata, doneće jasniji radno-pravni status tih lica. Lica koja osnivaju kooperativu mogu da budu zaposleni u zadruzi, da rade za platu i tako ostvaruju prihode. Drugo rešenje je da ne budu zaposleni već da posluju kao preduzetnici udruženi u kooperativu. Zadruga nema tada ulogu poslodavca već obezbeđuje bolji položaj u odnosu na druge učesnike na tržištu. Nabavkom većih količina sirovina i repromaterijala za proizvodnju dobijaju povoljnije cene i konkurentniji su na tržištu kada kasnije kao kooperativa plasiraju veće količine proizvoda.
Zadruga može da zastupa njihove interese pred državnim organima, finansijskim institucijama (bankama za razne vrste kredita) ili pred osiguravajućim društvima. Može da vodi i administrativne poslove (knjigovodstvene ili računopolagačke), koje bi inače morali da vode pojedinačno praveći veće rashode. Mogu da postoje dve vrste zadruga, jedne koje zapošljavaju lica i de fakto funkcionišu kao poslodavci pružajući zadrugarima mogućnost spajanja upravljačkih i radničkih prava, ili kao individualni preduzetnici. Kooperative mogu da se osnuju gde god za to ima interesovanja, zavisno od toga za kakvu vrstu kooperative ima potrebe region, ali i budući zadrugari. Da li su to zemljoradničke zadruge, zanatske ili neke druge, reći će isključivo potrebe posle obuke u filijalama NSZ, za šta su zainteresovane i lokalne samouprave, Privredna komora, Agencija za mala i srednja preduzeća.
Zadrugari će biti pomognuti sredstvima u iznosu od 80.000 dinara, ukoliko zasnuju radni odnos, ili sa 210.000 dinara ako su u kooperativu ušli kao individualni preduzetnici. Za sada je, zbog bolje kontrole i otklanjanja eventualnih problema, počela realizacija koncepta u tri regiona: Nišu, Leskovcu i Vranju. U bilo kojoj od 25 filijala NSZ biće moguće da se ostvari neki od koncepata projekta „Otpremninom do posla”, pa i radničkom kooperativom gde god bude bilo interesovanja za ovakav vid rešavanja problema nezaposlenosti i viškova radne snage, dodala je na kraju direktorka projekta Ljiljana Džuver.
Ištvan Dekanj
[objavljeno: 20/03/2008]
