Izvor: RTS, 13.Jun.2010, 09:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mobilizacija vojske u Kirgiziji
U sukobima u Kirgiziji, prema najnovijim podacima, poginulo 113 ljudi. Kirgiska vlada proglasila delimičnu mobilizaciju vojske. Medvedev pozvao na okončanje međuetničkog konflikta.
Prema najnovijim podacima, broj žrtava u etničkim sukobima na jugu Kirgistana porastao je na 113, saopštili su izvori iz Ministarstva zdravlja Kirgistana.
Uzbekistan je saopštio da je više od 75.000 Uzbeka prebeglo u tu zemlju iz susedne Kirgizije.
Ministarstvo za vanredne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << situacije je objavilo, pozivajući se na rusku novinsku agenciju RIA Novosti, da većinu izbeglica čine stariji ljudi, žene i deca, kao i da mnogi od njih imaju prostrelne rane od metaka.
To ministarstvo je dodalo da su u nekoliko zona u Uzbekistanu pripremljeni izbeglički kampovi za Uzbeke prebegle iz Kirgizije.
Oko 1.400 ljudi je zatražilo medicinsku pomoć, a 742 njih je hospitalizovano, prenela je agencija Itar-Tas.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev razgovarao je telefonom sa predsednicom privremene vlade Kirgistana Rozom Otunbajevom o situaciji u toj zemlji, saopštila je portparolka ruskog predsednika Natalija Timakova.
"Otunbajeva je informisala Medvedeva o situaciji u njenoj zemlji. Ruski predsednik je istakao potrebu za što bržom obnovom reda i okončanjem međuetničkog konflikta koji je doveo do gubitka života. On je takođe rekao da je neophodno rešiti humanitarni problem", rekla je Timakova.
Organizacija sporazuma kolektivne bezbednosti održaće u ponedeljak sastanak na nivou ministara na kome će biti reči o situaciji u Kirgistanu, kazala je Timakova.
Vlada je na jugu Kirgizije proglasila delimičnu mobilizaciju vojske u pokušaju da uspostavi red kako se lokalni sukobi ne bi proširili na ostatak zemlje.
Mobilizacija je naređena da bi se uspostavio red i da se lokalni sukob ne bi proširio.
"Nasilje, pljačka i masakr jačaju. Ako se ne preduzmu odgovarajuće, efikasne mere, problem može dobiti veće razmere i pretvoriti se u regionalni sukob", navodi se u saopštenju vlade Kirgizije.
"Želeći da osigura bezbednost građana, zaštiti ustavni poredak i uspostavi red, vlada naređuje delimičnu mobilizaciju u Kirgiziji", piše u saopštenju.
Ruski padobranci stigli u Kirgiziju
Bataljon ruskih padobranaca stigao je u Kirgiziju, gde treba da pomogne u obezbeđenju ruskih vojnih postrojenja, javila je jedna ruska agencija pozivajući se na bezbednosni izvor.
"Zadatak bataljona koji se spustio je da pojača odbranu ruskih vojnih objekata i da obezbedi sigurnost ruskih vojnika i njhovih porodica", dodao je isti izvor.
Prelazna predsednica Kirgizije Roza Otunbajeva juče je zatražila od Rusije da pošalje vojsku kako bi se zaustavili etnički sukobi, međutim, Moskva smatra da u ovom trenutku nema uslova da se pošalje vojna pomoć Kirgiziji i da su nemiri njeno unutrašnje pitanje.
Krvavo nasilje između Krigiza i manjinskih Uzbeka jača već dva dana u Ošu, po veličini drugom gradu Krigizije i u njegovoj okolini.
Vlada je zbog toga u petak proglasila vanredno stanje u Ošu, a u subotu ga proširila na grad Đalalabad, takođe na jugu Krigizije.
Vašington zabrinut zbog nasilja
Sjedinjene Američke Države su saopštile da pažljivo prate situaciju i pozvale su na brzo uspostavljanje mira i javnog reda u Ošu i drugim mestima u kojima je u toku etničko nasilje, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
Vašington podržava zajedničke napore UN i OEBS-a u cilju uspostavljanja mira i reda, kao i za obezbeđivanje humanitarne pomoći žrtvama" u toj centralnoazijskoj zemlji, dodaje se u saopštenju.
OEBS, čije se kancelarije nalaze u prestonici Biškeku i u drugom po veličnini gradu Ošu, juče je poručio vlastima Kirgizije da je spreman da pomogne u rešavanju krize.
Stabilnost u Kirgiziji veoma je važna Vašingtonu jer se u blizini Biškeka nalazi američka vojna baza, od suštinske važnosti za raspoređivanje trupa SAD u Avganistanu.
Oš koji ima 220.000 stanovnika, 1990. godine je bio takođe poprište teškog sukoba Krigiza i Uzbeka, a poginulo je hiljadu ljudi.
Ove godine, u maju, kada su se Kirgizi pobunili u većini gradova, predsednik Kurmankbek Bakijev se sklonio u Oš.
Krgizija je bila deo Sovjetskog saveza, a nezavisna je od 1991. godine.
Ta planinska, centralnoazijska zemlja sa oko 5,5 miliona stanovnika, od čega 70 odsto Krigiza, iz turske porodice naroda, graniči se sa Kazahstanom na severu, Uzbekistanom na zapadu, Tadžikistanom na jugozapadu i sa Kinom na istoku.
