Izvor: B92, 22.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Mobilizacija građevinskih mašina"
Hag -- Zaštićeni svedok Tužilaštva, bivši opštinski funkcioner Bratunca, svedočio o susretu s Ljubišom Bearom.
Pukovnik Ljubiša Beara je 14. jula 1995. u sedištu Srpske demokratske stranke u Bratuncu organizovao "mobilizaciju" građevinskih mašina koje su, prema tužiocu, korišćene za ukopavanje žrtava masovnih ubistava na području Srebrenice pošto su snage Vojske Republike Srpske ušle u enklavu.
Tu tvrdnju je na suđenju sedmorici oficira vojske i policije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bosanskih Srba izneo zaštićeni svedok 158, u to vreme opštinski funkcioner u Bratuncu, koji je 14. jula 1995. na poziv Beare došao na sastanak u sedište SDS-a.
Pukovnik, kog ranije nije poznavao, predstavio mu se kao Beara i uputio ga u drugu prostoriju, gde su ga čekala dva oficira VRS. Na njihovo pitanje da li opština ima na raspolaganju građevinske mašine, odgovorio je potvrdno i opisao "utovarivač iz ciglane" i jednu "malu mašinu za kopanje iz komunalne službe".
Pomenuo je takođe da "im čovek koji upravlja jednom od tih mašina neće biti od velike pomoći", ali ga je jedan od oficira oštro upozorio da "nije njegovo da o tome razmišlja" te je svedok, kako je rekao, "požurio da napusti prostoriju" i sastanak je vrlo brzo završen. Beara tom sastanku nije prisustvovao, svedok o tome s njim nije razgovarao i tvrdi da ga nikada više posle toga nije video.
Ranije istog dana svedok je od dve osobe, kojima je naveo samo inicijale J.N. i N.D, saznao da je u skladištu zadruge u Kravici "na vrlo brutalan način ubijeno 500-600 muslimana". Za njega je, tvrdi, to bio "stravičan šok" i bio je "frapiran" budući da je dogovor na sastanku u hotelu Fontana u Bratuncu, 12. jula 1995, bio da se "na humanitaran način" pomogne izbeglicama u Potočarima. On je od generala Mladića dobio zadatak da obezbedi hleb, vodu i lekove za oko 20.000 ljudi okupljenih u Potočarima, što je, tvrdi, i učinio.
Zahtev dva oficira za ustupanje građevinskih mašina svedok je, kaže, povezao je s vešću o pogubljenjima u Kravici i zaključio da su mašine potrebne za ukopavanje žrtava. Zbog toga je i pokušao da zaštiti poznanika koji je upravljao jednom od mašina, ubeđujući oficire da "on za to nije pogodan". Želeo je, kaže, da ga poštedi mučnog iskustva koje je imao 1992, kada mu je takođe naloženo "da kopa grobnice za muslimane".
.jpg)
